Савоб сўзин ишрат билан адаштирманг!
Бир дўконнинг қаршисида уч-тўрт хотин,
Гурунглашиб кутар арзон ёғ навбатин.
Ўша ердан ўтиб қолди битта эркак,
Ҳудди шундан бошланади бизнинг эртак.
У аёллар ичра бири гўзал эди,
Ўзи ёшу, аммо сўзи масал эди.
Ўша эркак қараб секин ўнгу-чапга,
У аёлни қувлик билан солди гапга.
Деди: - Синглим, сизга раҳмим келди жуда,
Ўрнингизга куёв бола келмапти-да.
Аёл деди: - Эрим ўтган, бир болам бор,
Икки йилки бир ўзимга қолган рўзғор.
Eркак деди: - Қийналибсиз ғамлар ютиб,
Ёғ учун ҳам юрасизми навбат кутиб.
Навбат кутиб ёшлигингиз бўлар увол,
Eрга тегишингиз керак гулдай аёл.
Менинг уйим тўла емиш, ёғу унлар,
Омборхонам тўла мева, дону дунлар.
Икки уйда икки дона хотиним бор,
Истасангиз бўлинг менга учунчи ёр.
Аёл деди бир оз ўйлаб бир оз кулиб:
- Кундошларим қўйишсачи сочим юлиб?
Майлику-я икки хотин тинч ётишса,
Не қиламан деразамга тош отишса?
Eркак деди: - хотинларим билишмайди,
Билишмагач, тинч яшайсиз, уришмайди.
Ҳаммангизни тенг кўраман тоқат билан,
Висол туни уч кунда бир навбат билан.
Аёл деди кулгусини ичига ютиб:
- Ўларканман у ердаям навбат кутиб.
Машинага, уйга навбат кутган эдим.
Навбат кутиб кўз дўхтирдан ўтган эдим.
Аммо бундай кўчалардан ўтмаганман,
Ўғриликча эрга навбат кутмаганман.
Рози бўлсам, билмам, недан ютарканман.
У ердаям, бу ердаям кутарканман.
Уч кунда бир ёр кутгандан бўйним эгиб,
Бир ойда бир ёғ кутайин қомат кериб.
Eркак деди: - Тавба, бу не деганингиз?
Ахир кунда ош бўларди еганингиз.
Аёл деди: - Бу деганим берманг озор,
Ошқозоним тепасида Юрагим бор.
Eркак деди: - Мендаям бор ўша юрак,
Ростин айтсам, менга фақат савоб керак.
Ўнгимдаям, тушимдаям савоб дейман,
Уйимдаям, ишимдаям савоб дейман.
Аёл деди: - Кечиринг, эй яхши одам,
Бева экан мен-ла турган аёллар ҳам.
Ёшлари сал каттароғу меҳрга зор,
Керакмасми тўртинчи ё бешинчи ёр?
Шошмай туринг, уларни ҳам чақирайин,
Очилди бахтимиз дея бақирайин.
Суюнгандан ақиллари шошар эди,
Савобингиз беш баробар ошар эди.
Шунда эркак чин ниятин очиб кетди-
Машинасин юргиздию, қочиб кетди.
Муллакалар, ожизгина аёлдирмиз,
Балки калта ўю, калта ҳаёлдирмиз.
Орангизда сахий, ҳотам кишилар кўп,
Олам-олам эҳсон қилиб, олишмас чўп.
Чин саҳийлар муҳтожларга лаган-лаган,
Ош киргизиб, кимданлигин айтишмаган.
Хабар олиб қўшнисининг йўқ-боридан,
Кийим-кечак, нон ташлаган деворидан.
Марҳабо дер: - Бахту омад, қийинчилик,
Ҳамма нарса ўткинчидир, вақтинчалик.
Ўтинч: Бизни нафсингизга талаштирманг,
Савоб сўзин ишрат билан адаштирманг!
Manba: Qur'on va Sunnat.
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Бир дўконнинг қаршисида уч-тўрт хотин,
Гурунглашиб кутар арзон ёғ навбатин.
Ўша ердан ўтиб қолди битта эркак,
Ҳудди шундан бошланади бизнинг эртак.
У аёллар ичра бири гўзал эди,
Ўзи ёшу, аммо сўзи масал эди.
Ўша эркак қараб секин ўнгу-чапга,
У аёлни қувлик билан солди гапга.
Деди: - Синглим, сизга раҳмим келди жуда,
Ўрнингизга куёв бола келмапти-да.
Аёл деди: - Эрим ўтган, бир болам бор,
Икки йилки бир ўзимга қолган рўзғор.
Eркак деди: - Қийналибсиз ғамлар ютиб,
Ёғ учун ҳам юрасизми навбат кутиб.
Навбат кутиб ёшлигингиз бўлар увол,
Eрга тегишингиз керак гулдай аёл.
Менинг уйим тўла емиш, ёғу унлар,
Омборхонам тўла мева, дону дунлар.
Икки уйда икки дона хотиним бор,
Истасангиз бўлинг менга учунчи ёр.
Аёл деди бир оз ўйлаб бир оз кулиб:
- Кундошларим қўйишсачи сочим юлиб?
Майлику-я икки хотин тинч ётишса,
Не қиламан деразамга тош отишса?
Eркак деди: - хотинларим билишмайди,
Билишмагач, тинч яшайсиз, уришмайди.
Ҳаммангизни тенг кўраман тоқат билан,
Висол туни уч кунда бир навбат билан.
Аёл деди кулгусини ичига ютиб:
- Ўларканман у ердаям навбат кутиб.
Машинага, уйга навбат кутган эдим.
Навбат кутиб кўз дўхтирдан ўтган эдим.
Аммо бундай кўчалардан ўтмаганман,
Ўғриликча эрга навбат кутмаганман.
Рози бўлсам, билмам, недан ютарканман.
У ердаям, бу ердаям кутарканман.
Уч кунда бир ёр кутгандан бўйним эгиб,
Бир ойда бир ёғ кутайин қомат кериб.
Eркак деди: - Тавба, бу не деганингиз?
Ахир кунда ош бўларди еганингиз.
Аёл деди: - Бу деганим берманг озор,
Ошқозоним тепасида Юрагим бор.
Eркак деди: - Мендаям бор ўша юрак,
Ростин айтсам, менга фақат савоб керак.
Ўнгимдаям, тушимдаям савоб дейман,
Уйимдаям, ишимдаям савоб дейман.
Аёл деди: - Кечиринг, эй яхши одам,
Бева экан мен-ла турган аёллар ҳам.
Ёшлари сал каттароғу меҳрга зор,
Керакмасми тўртинчи ё бешинчи ёр?
Шошмай туринг, уларни ҳам чақирайин,
Очилди бахтимиз дея бақирайин.
Суюнгандан ақиллари шошар эди,
Савобингиз беш баробар ошар эди.
Шунда эркак чин ниятин очиб кетди-
Машинасин юргиздию, қочиб кетди.
Муллакалар, ожизгина аёлдирмиз,
Балки калта ўю, калта ҳаёлдирмиз.
Орангизда сахий, ҳотам кишилар кўп,
Олам-олам эҳсон қилиб, олишмас чўп.
Чин саҳийлар муҳтожларга лаган-лаган,
Ош киргизиб, кимданлигин айтишмаган.
Хабар олиб қўшнисининг йўқ-боридан,
Кийим-кечак, нон ташлаган деворидан.
Марҳабо дер: - Бахту омад, қийинчилик,
Ҳамма нарса ўткинчидир, вақтинчалик.
Ўтинч: Бизни нафсингизга талаштирманг,
Савоб сўзин ишрат билан адаштирманг!
Manba: Qur'on va Sunnat.
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Telegram
Hikoyalar (G&M)
Eng zo'r, sara, tarbiyaviy va sevimli @Hikoyalar shu yerda
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
👍1
Yaraqlagan uylaring chang bo’lsayam siqilma,
Ro’zg’oringda bir nima kam bo’lsayam siqilma.
Yo’qchilikdan kunda bir jang bo’lsayam siqilma,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Chaynayotgan noningni bolamga deb o’lasan,
Katta bo’lsa gap bilan bir siltasa so’lasan,
Bino qo’yma, siylama, po’palama, ko’rasan,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Qariganda g’alvani ko’tarolmas yuraging,
Qani ota-onalar suyanchig’ing-tirgaging,
Yotib qolsang, og’risang, kimga bo’lar keraging,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
G’amni olsang ko’nglingga to’lib ketaverasan,
Oftob urgan maysaday so’lib ketaverasan,
Yuragingni changallab o’lib ketaverasan,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
O’zin boqqaning qolib, bolasin ham boqasan,
Kuch-quvvating borida hammasiga yoqasan,
O’zing uchun bir bora chiqqanmisan boqqa sen?
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Uylantirib bolangni, bo’lak qilgin uyini,
O’zi tortsin ro’zg’orning tashvishini-o’yini,
Ko’rib tursang bo’lgani sog’-salomat bo’yini,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Ta’ma qilsang bir nonni chimirilar qoshlari,
Sensiz pishib yeyilar yog’liqqina oshlari,
Yugurishar oldingga og’rib qolsa boshlari,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Erining topganini o’ynab yerkan bir ayol,
O’g’lining topganini o’ylab yerkan bir ayol,
Bekorga aytilmagan xalq ichida bu maqol,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Mayli tushgan uyida yashnab yursin kelinlar,
Maqtab, alqab duo qil, yayrab yursin kelinlar.
Qaynonammas, onam deb, sayrab yursin kelinlar,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Yalab-yulqagan uying kelinlarga qolodir,
Sendan keyin kim bilsin ne kuylarga solodir,
Uyim, bolam-chaqam, deb olaverma xavotir,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Mehnat qilding, tinmading, yetganicha imkoning,
O’zing uchun ham yasha, g’animatdur har oning,
Tog’larga chiq, havo yut, jon-jon o’zingni joning,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
O’g’illarda qo’sh ulov, sen yurasan piyoda,
O’zlaridan oshmagan moli bo’lsin ziyoda,
Bolam, bolam, bolam deb nima ko’rding dunyoda?
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
O’lsang bolalaring ham qabrgacha boradi,
Aytchi, unda sen bilan qaysi biri qoladi?
Qiyomatda qay biri gunohingni oladi?
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Ko’ngling kimni xushlasa, o’sha bilan suhabt qil,
Tikonlarga qarama, gulag qarab rohat qil,
Asabingni qiynama, yuragngga shavqat qil,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Pardoz qilib, yasanib, ey ayol hech tolmagil,
Qarilikni bo’yningga also-aslo olmagil,
O’nta bolang bo’lsayam erginangdan qolmagin,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
To’rt pul topsang yarmini keksalikka olib qo’y,
Yig’ib eski nimchangning cho’ntagiga solib qo’y,
Bolalaring pul desa, nafaqangdan nolib qo’y,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Qo’ling ishda va lekin ROBBANAda bo’lsin dil,
G’iybat, hasrat gapni qo’y, SUBHANALLOH aytsin til,
Bu dunyoning nonin yeb, u dunyoning ishin qil,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Yig’ishtirib umrning qolganini borini,
Marhaboxon qilgaysan OXIRATNI korini,
Qulog’ingga quyib ol bu nasihat dorini,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Ro’zg’oringda bir nima kam bo’lsayam siqilma.
Yo’qchilikdan kunda bir jang bo’lsayam siqilma,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Chaynayotgan noningni bolamga deb o’lasan,
Katta bo’lsa gap bilan bir siltasa so’lasan,
Bino qo’yma, siylama, po’palama, ko’rasan,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Qariganda g’alvani ko’tarolmas yuraging,
Qani ota-onalar suyanchig’ing-tirgaging,
Yotib qolsang, og’risang, kimga bo’lar keraging,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
G’amni olsang ko’nglingga to’lib ketaverasan,
Oftob urgan maysaday so’lib ketaverasan,
Yuragingni changallab o’lib ketaverasan,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
O’zin boqqaning qolib, bolasin ham boqasan,
Kuch-quvvating borida hammasiga yoqasan,
O’zing uchun bir bora chiqqanmisan boqqa sen?
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Uylantirib bolangni, bo’lak qilgin uyini,
O’zi tortsin ro’zg’orning tashvishini-o’yini,
Ko’rib tursang bo’lgani sog’-salomat bo’yini,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Ta’ma qilsang bir nonni chimirilar qoshlari,
Sensiz pishib yeyilar yog’liqqina oshlari,
Yugurishar oldingga og’rib qolsa boshlari,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Erining topganini o’ynab yerkan bir ayol,
O’g’lining topganini o’ylab yerkan bir ayol,
Bekorga aytilmagan xalq ichida bu maqol,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Mayli tushgan uyida yashnab yursin kelinlar,
Maqtab, alqab duo qil, yayrab yursin kelinlar.
Qaynonammas, onam deb, sayrab yursin kelinlar,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Yalab-yulqagan uying kelinlarga qolodir,
Sendan keyin kim bilsin ne kuylarga solodir,
Uyim, bolam-chaqam, deb olaverma xavotir,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Mehnat qilding, tinmading, yetganicha imkoning,
O’zing uchun ham yasha, g’animatdur har oning,
Tog’larga chiq, havo yut, jon-jon o’zingni joning,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
O’g’illarda qo’sh ulov, sen yurasan piyoda,
O’zlaridan oshmagan moli bo’lsin ziyoda,
Bolam, bolam, bolam deb nima ko’rding dunyoda?
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
O’lsang bolalaring ham qabrgacha boradi,
Aytchi, unda sen bilan qaysi biri qoladi?
Qiyomatda qay biri gunohingni oladi?
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Ko’ngling kimni xushlasa, o’sha bilan suhabt qil,
Tikonlarga qarama, gulag qarab rohat qil,
Asabingni qiynama, yuragngga shavqat qil,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Pardoz qilib, yasanib, ey ayol hech tolmagil,
Qarilikni bo’yningga also-aslo olmagil,
O’nta bolang bo’lsayam erginangdan qolmagin,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
To’rt pul topsang yarmini keksalikka olib qo’y,
Yig’ib eski nimchangning cho’ntagiga solib qo’y,
Bolalaring pul desa, nafaqangdan nolib qo’y,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Qo’ling ishda va lekin ROBBANAda bo’lsin dil,
G’iybat, hasrat gapni qo’y, SUBHANALLOH aytsin til,
Bu dunyoning nonin yeb, u dunyoning ishin qil,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
Yig’ishtirib umrning qolganini borini,
Marhaboxon qilgaysan OXIRATNI korini,
Qulog’ingga quyib ol bu nasihat dorini,
O’g’ling yeb o’rga ketar, qizing yeb qirga ketar.
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Telegram
Hikoyalar (G&M)
Eng zo'r, sara, tarbiyaviy va sevimli @Hikoyalar shu yerda
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
👍2
Forwarded from Hikoyalar (G&M) (𝓗𝓲𝓴𝓸𝔂𝓪𝓵𝓪𝓻 𝓐𝓭𝓶𝓲𝓷)
Ота кимлиги тўғрисида қоғозга фикрларингизни тушуролмаётган бўлсангиз, сизлар учун Отажонларимиз аслида қанақа инсон эканликлари тўғрисида каналга "ОТА КИМ"? деган мақолани қўяман. Ўқинг, ҳулоса ўзингиздан...
ОТА КИМ?
Профессор ўзи лекция қилаётган магистрларга “Ота ким?” деган саволни ташлади. Жавоблар турлича бўлди. Ҳар кимнинг жавобидан ўз отасига бўлган муомаласи билиб олинар эди. Жавобларнинг ичида жуда чиройлилари ҳам, жуда оддийлари ҳам бор эди. Лекин профессорнинг ёдида сақланиб қолган ва унга қаттиқ, таъсир қилгани қуйидаги жавоб эди. Ота... Сен унинг туфлисини киясан. Аммо туфли катта, оёғинг эса кичик бўлгани учун ўзингни эплай олмай йиқилиб тушасан. Сен унинг кўзойнагини тақасан ва кўзойнакнинг сенга анча катта эканлигини ҳис этасан. Сен ундан машинасининг калитини сўрайсан. Ўзингни отанг ўрнида тасаввур қилиб, машинани бошқармоқчи бўласан. Ҳаёлингга бир нарса келиб, отангга телефон қиласан. У ўз иши билан банд бўлсада, сен билан гаплашади. Уйга қайтгач, сени бағрига босиб, меҳр билан қучиб, юз-кўзларингдан ўпади.
Бироқ, сен билмайсан, ўша куни раҳбари уни койиган, танбеҳ, берган бўлиши ёки шериги дилини оғритган бўлиши ёхуд сизларнинг нафақангиз унга бироз оғирлик қилган бўлиши мумкин. У ишдан келган заҳоти сен астагина:
- “Отажон, менга пул беринг, қанд оламан” дейсан. У эса: - “қўзичоғим, эртага ишдан қайтишда ўзим олиб келаман” деб жавоб беради. Эртаси куни ишхонада тинимсиз ишлагани, иссиқда толиққани, турли одамлар билан муомала қилавериб ҳолдан тойгани учун сенинг талабингни унутиб, ишдан чарчаб келади.
Сен ундан:
- “Отажон, қанд олиб келдингизми?” деб сўрайсан. Шунда у чарчаганини ҳам унутиб, сенга қанд олиб келиш учун қалби қўри билан кўчага отланади. Бугун эса... Туфлиси эскиргани учун киймайсан. Унинг кийимларини, фикрларини, машинасини эскиргани учун, модадан қолгани учун ерга урасан. Ахир сен ўртоқларингга зўр машина билан мақтанишинг керак-ку! Унинг машинаси эса мақтанишингга арзимайди. Унинг гаплари ҳам сенга ёқмайди. Унинг қалтироқ қўллари билан қилган ҳаракатларидан жирканасан. Агар уйингга оғайниларинг меҳмонга келса, отангнинг борлиги сенга малол келади. Ишқилиб оғайниларимнинг кўзи отамга тушиб қолмасинда деган ҳадик билан ўтирасан. Кеч қолсанг, хавотир олиб, сенга қўнгироқ қилади. Отангнинг бу иши сенга сени безовта қилаётгандек, ҳалал бераётгандек, ҳоли-жонингга қўймаётгандек туюлади. Агар у сенга қайта-қайта телефон қилса, телефон гўшагини кўтармай ҳам қўяверасан. Уйга жуда кеч қайтганингда, ҳаётда масъулиятли бўлишинг учун у сени койиса (зеро, у ҳалиям сени тарбия қилишда давом этмоқда, ўз масъулиятини ҳис этмоқда, чунки, у сенга жавобгар шахсдир. Ҳар бир жавобгар шахс эса ўз қўл остидагиларга масъулдир) сен унга овозингни кўтарасан, сўзларинг билан уни қийин аҳволга солиб қўясан. У эса индамайди. Йўқ, сендан қўрққанидан эмас, сенинг муомалангдан ҳайрон бўлганидан, сендан бу оҳангдаги жавобни кутмаганидан жим бўлиб қолади. Кеча йигитлик чоғларида сени елкасига кўтариб юрар эди. Бугун эса сен ундан жуда ҳам “баланд” бўлиб кетдинг. Кеча сен зўрға-зўрға гапирар, ҳарфларда хато қилардинг. Бугун эса сени ҳеч ким жим қила олмайди, гапиришдан тўхтата олмайди. Ўша кунларни унутдингми ёки ўзингни унутганга соляпсанми эй фарзанд?! Сенга ҳар қанча қўполлик қилса ҳам, сени ҳар қанча ҳоли-жонингга қўймаса ҳам, сени ҳар қанча койиса ҳам, сен индамай тур! Ахир у сени отанг!!! Сени гўдаклигингда, қўрлигингда, ҳеч нарсани билмайдиган пайтингда бағрида кўтариб юрганидек, энди сен ҳам уни касаллигида, қарилигида кўтариб юр! Унга қўлингдан келган барча яхшилигингни қил! Сендан бошқалар ўтиб кетган оталарини қайта кўриш илинжида, отамни яна кўрармикинман деган орзуда яшамоқдалар.
Мендан “Кимни яхши кўрасан?” деб сўрашди. Уларга шундай деб жавоб бердим: - “Менинг туғилишимни тўққиз ой кутган, туғилганимда дунёларга сиғмай, мени катта хурсандчилик билан кутиб олган, қариб, касал бўлиб ётиб қолгунича мени тарбия қилган инсонни яхши кўраман. У шундай инсонки, унга бўлган муҳаббатим қалбимда абадий яшайди...!
ОТАНГИЗНИ ҚАДРИГА ЕТИНГ АЗИЗЛАР!!!
@Hikoyalar
ОТА КИМ?
Профессор ўзи лекция қилаётган магистрларга “Ота ким?” деган саволни ташлади. Жавоблар турлича бўлди. Ҳар кимнинг жавобидан ўз отасига бўлган муомаласи билиб олинар эди. Жавобларнинг ичида жуда чиройлилари ҳам, жуда оддийлари ҳам бор эди. Лекин профессорнинг ёдида сақланиб қолган ва унга қаттиқ, таъсир қилгани қуйидаги жавоб эди. Ота... Сен унинг туфлисини киясан. Аммо туфли катта, оёғинг эса кичик бўлгани учун ўзингни эплай олмай йиқилиб тушасан. Сен унинг кўзойнагини тақасан ва кўзойнакнинг сенга анча катта эканлигини ҳис этасан. Сен ундан машинасининг калитини сўрайсан. Ўзингни отанг ўрнида тасаввур қилиб, машинани бошқармоқчи бўласан. Ҳаёлингга бир нарса келиб, отангга телефон қиласан. У ўз иши билан банд бўлсада, сен билан гаплашади. Уйга қайтгач, сени бағрига босиб, меҳр билан қучиб, юз-кўзларингдан ўпади.
Бироқ, сен билмайсан, ўша куни раҳбари уни койиган, танбеҳ, берган бўлиши ёки шериги дилини оғритган бўлиши ёхуд сизларнинг нафақангиз унга бироз оғирлик қилган бўлиши мумкин. У ишдан келган заҳоти сен астагина:
- “Отажон, менга пул беринг, қанд оламан” дейсан. У эса: - “қўзичоғим, эртага ишдан қайтишда ўзим олиб келаман” деб жавоб беради. Эртаси куни ишхонада тинимсиз ишлагани, иссиқда толиққани, турли одамлар билан муомала қилавериб ҳолдан тойгани учун сенинг талабингни унутиб, ишдан чарчаб келади.
Сен ундан:
- “Отажон, қанд олиб келдингизми?” деб сўрайсан. Шунда у чарчаганини ҳам унутиб, сенга қанд олиб келиш учун қалби қўри билан кўчага отланади. Бугун эса... Туфлиси эскиргани учун киймайсан. Унинг кийимларини, фикрларини, машинасини эскиргани учун, модадан қолгани учун ерга урасан. Ахир сен ўртоқларингга зўр машина билан мақтанишинг керак-ку! Унинг машинаси эса мақтанишингга арзимайди. Унинг гаплари ҳам сенга ёқмайди. Унинг қалтироқ қўллари билан қилган ҳаракатларидан жирканасан. Агар уйингга оғайниларинг меҳмонга келса, отангнинг борлиги сенга малол келади. Ишқилиб оғайниларимнинг кўзи отамга тушиб қолмасинда деган ҳадик билан ўтирасан. Кеч қолсанг, хавотир олиб, сенга қўнгироқ қилади. Отангнинг бу иши сенга сени безовта қилаётгандек, ҳалал бераётгандек, ҳоли-жонингга қўймаётгандек туюлади. Агар у сенга қайта-қайта телефон қилса, телефон гўшагини кўтармай ҳам қўяверасан. Уйга жуда кеч қайтганингда, ҳаётда масъулиятли бўлишинг учун у сени койиса (зеро, у ҳалиям сени тарбия қилишда давом этмоқда, ўз масъулиятини ҳис этмоқда, чунки, у сенга жавобгар шахсдир. Ҳар бир жавобгар шахс эса ўз қўл остидагиларга масъулдир) сен унга овозингни кўтарасан, сўзларинг билан уни қийин аҳволга солиб қўясан. У эса индамайди. Йўқ, сендан қўрққанидан эмас, сенинг муомалангдан ҳайрон бўлганидан, сендан бу оҳангдаги жавобни кутмаганидан жим бўлиб қолади. Кеча йигитлик чоғларида сени елкасига кўтариб юрар эди. Бугун эса сен ундан жуда ҳам “баланд” бўлиб кетдинг. Кеча сен зўрға-зўрға гапирар, ҳарфларда хато қилардинг. Бугун эса сени ҳеч ким жим қила олмайди, гапиришдан тўхтата олмайди. Ўша кунларни унутдингми ёки ўзингни унутганга соляпсанми эй фарзанд?! Сенга ҳар қанча қўполлик қилса ҳам, сени ҳар қанча ҳоли-жонингга қўймаса ҳам, сени ҳар қанча койиса ҳам, сен индамай тур! Ахир у сени отанг!!! Сени гўдаклигингда, қўрлигингда, ҳеч нарсани билмайдиган пайтингда бағрида кўтариб юрганидек, энди сен ҳам уни касаллигида, қарилигида кўтариб юр! Унга қўлингдан келган барча яхшилигингни қил! Сендан бошқалар ўтиб кетган оталарини қайта кўриш илинжида, отамни яна кўрармикинман деган орзуда яшамоқдалар.
Мендан “Кимни яхши кўрасан?” деб сўрашди. Уларга шундай деб жавоб бердим: - “Менинг туғилишимни тўққиз ой кутган, туғилганимда дунёларга сиғмай, мени катта хурсандчилик билан кутиб олган, қариб, касал бўлиб ётиб қолгунича мени тарбия қилган инсонни яхши кўраман. У шундай инсонки, унга бўлган муҳаббатим қалбимда абадий яшайди...!
ОТАНГИЗНИ ҚАДРИГА ЕТИНГ АЗИЗЛАР!!!
@Hikoyalar
дардингни айтдинг, ҳолингни ўзгартириб қўйди!»
Қадим замонларда камбағал, дунёда онасидан ўзга суянчиғи йўқ етим бир қиз бўлган экан. Қизни амакисининг ўғлига турмушга беришга қарор қилишибди. Амакисининг ўғли баджаҳл, раҳмсиз ва қўпол бўлиб, оиласидагилар ҳам шундай эди. Бечора қиз улар орасида эрталабдан кечгача қулдек ишлаб ҳаёт кечирар, бу ҳам етмагандек уларнинг озорларига сабр қиларди. Жуда ҳам сиқилган пайтлари онасининг бағрига шошарди. Барча бўлган воқеаларни айтиб, онасига дардини тўкиб-сочар, кўрган зулм, калтак ва хўрликларини айтарди. Ожиза она эса не қиларини билмас, бу ҳолни кўриб қизига қўшилиб йиғларди. Кейин, қизи мажолсиз ҳолда золим эрининг олдига кетарди.
Шу ҳолатда 10 йил ўтди. Кундан-кун ёмонликлар ошаверди. Қиз онасининг эса, вақти-соати етиб, Холиқ ҳузурига риҳлат қилиш пайти келди. Онасининг сўнгги лаҳзаларида қизи унга яқинлашди-ю, кўз ёшларини тутиб туролмай сўради: “Кетганингиздан сўнг кимга дардимни айтаман, кимдан ёрдам сўрайман. Мени ёлғиз ташлаб кетманг, онажон!”.
Она эса паст овозда жавоб берди: “Қизим! Вафотимдан кейин сиқилиб кетсанг, шу ерга-уйга келгин-да, ерга жойнамоз тўша. Аллоҳга сажда қил! Кейин, ҳамма дардингни Унга айт, ташвиш-у ҳасратларингни унга тўкиб соч”.
Она вафот этди ва орадан бир ҳафта ўтди. Қизнинг эзилиши-ю, чарчоқлари яна ортди. Онасининг насиҳатини эслади ва жойнамозни олди. Таҳоратга сувини тайёрлаб онасининг уйига чопди. Келиб йиғлашни бошлади ва барча дард-у ташвишларини Аллоҳга айтди. Бу ҳолдан сўнг ўзида бир роҳат, хотиржамлик ҳис этди. Шу аснода бир ой ўтди. Қиз ҳар ҳафта кўзачада сув билан онасининг уйига борар, бу ерда узоқ қолар ва барча дардларини айтиб йиғларди. Сўнгра хотиржам, очиқ чеҳра ва ишонч билан уйига қайтиб келарди. Қизнинг оиласидагилар бу ишга эътибор бериб юришарди. Эрининг юрагига шубҳа солиш учун аёлини унга хиёнат қиляпти деб айтишди. Эрига аёлининг ҳар куни онасининг уйига йиғлаб, хафа ҳолда бориб, бир оздан кейин хурсанд бўлиб қайтишини айтишди.
Шундан сўнг, эр аёлини кузатишни ният қилди. Аёли уйдан чиққанида, ортидан юра бошлади. Аёли онасининг уйига кириб кетганида, эри яшириниб уни кузата турди.
Аёли бўлса ҳар доимги ишини қиларди. Намоз ўқиб, саждада ичидагиларни тўкиб сочди. Аллоҳга барчасини-оғриқ берганлари-ю, оиласидагиларнинг ва эрининг озорларини айтиб шикоят қилди. Уларга ҳидоят сўраб дуо қилди. Аёл бўлган барча ишларга қарамай эрини яхши кўрарди. Эрининг солиҳ инсон бўлишини сўраб Аллоҳга илтижо қилди. Кейин тинмай йиғлади. Эри ҳам буларнинг барини эшитиб, кўриб йиғларди.
Аёл намозини ва дуоларини тугатганда эри чиқди. Аёлини бағрига босди-ю, ёлвориб кечирим сўради. Аёлига барча қилган ёмонликларининг эвазини яхшилик ила қайтаришини айтиб ваъда берди. Аёли уни кечирди.
Шу кечаси эр ва аёли ўз уйларига қайтишмади ва онасининг уйида тунаб қолишди. Аёл ухлар экан тушида бир кишини кўрди. Киши аёлга деди: “10 йил энг яқин кишингга шикоят қилиш ила ўтди. У инсон сенга ҳеч бир фойда бера олмади. Аллоҳга эса бир ойгина дардингни айтдинг, ҳолингни ўзгартириб қўйди...”
Аллоҳ буюк ва раҳмли зотдир!
Араб тилидан Аброр Ҳасан ўғли таржимаси
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Қадим замонларда камбағал, дунёда онасидан ўзга суянчиғи йўқ етим бир қиз бўлган экан. Қизни амакисининг ўғлига турмушга беришга қарор қилишибди. Амакисининг ўғли баджаҳл, раҳмсиз ва қўпол бўлиб, оиласидагилар ҳам шундай эди. Бечора қиз улар орасида эрталабдан кечгача қулдек ишлаб ҳаёт кечирар, бу ҳам етмагандек уларнинг озорларига сабр қиларди. Жуда ҳам сиқилган пайтлари онасининг бағрига шошарди. Барча бўлган воқеаларни айтиб, онасига дардини тўкиб-сочар, кўрган зулм, калтак ва хўрликларини айтарди. Ожиза она эса не қиларини билмас, бу ҳолни кўриб қизига қўшилиб йиғларди. Кейин, қизи мажолсиз ҳолда золим эрининг олдига кетарди.
Шу ҳолатда 10 йил ўтди. Кундан-кун ёмонликлар ошаверди. Қиз онасининг эса, вақти-соати етиб, Холиқ ҳузурига риҳлат қилиш пайти келди. Онасининг сўнгги лаҳзаларида қизи унга яқинлашди-ю, кўз ёшларини тутиб туролмай сўради: “Кетганингиздан сўнг кимга дардимни айтаман, кимдан ёрдам сўрайман. Мени ёлғиз ташлаб кетманг, онажон!”.
Она эса паст овозда жавоб берди: “Қизим! Вафотимдан кейин сиқилиб кетсанг, шу ерга-уйга келгин-да, ерга жойнамоз тўша. Аллоҳга сажда қил! Кейин, ҳамма дардингни Унга айт, ташвиш-у ҳасратларингни унга тўкиб соч”.
Она вафот этди ва орадан бир ҳафта ўтди. Қизнинг эзилиши-ю, чарчоқлари яна ортди. Онасининг насиҳатини эслади ва жойнамозни олди. Таҳоратга сувини тайёрлаб онасининг уйига чопди. Келиб йиғлашни бошлади ва барча дард-у ташвишларини Аллоҳга айтди. Бу ҳолдан сўнг ўзида бир роҳат, хотиржамлик ҳис этди. Шу аснода бир ой ўтди. Қиз ҳар ҳафта кўзачада сув билан онасининг уйига борар, бу ерда узоқ қолар ва барча дардларини айтиб йиғларди. Сўнгра хотиржам, очиқ чеҳра ва ишонч билан уйига қайтиб келарди. Қизнинг оиласидагилар бу ишга эътибор бериб юришарди. Эрининг юрагига шубҳа солиш учун аёлини унга хиёнат қиляпти деб айтишди. Эрига аёлининг ҳар куни онасининг уйига йиғлаб, хафа ҳолда бориб, бир оздан кейин хурсанд бўлиб қайтишини айтишди.
Шундан сўнг, эр аёлини кузатишни ният қилди. Аёли уйдан чиққанида, ортидан юра бошлади. Аёли онасининг уйига кириб кетганида, эри яшириниб уни кузата турди.
Аёли бўлса ҳар доимги ишини қиларди. Намоз ўқиб, саждада ичидагиларни тўкиб сочди. Аллоҳга барчасини-оғриқ берганлари-ю, оиласидагиларнинг ва эрининг озорларини айтиб шикоят қилди. Уларга ҳидоят сўраб дуо қилди. Аёл бўлган барча ишларга қарамай эрини яхши кўрарди. Эрининг солиҳ инсон бўлишини сўраб Аллоҳга илтижо қилди. Кейин тинмай йиғлади. Эри ҳам буларнинг барини эшитиб, кўриб йиғларди.
Аёл намозини ва дуоларини тугатганда эри чиқди. Аёлини бағрига босди-ю, ёлвориб кечирим сўради. Аёлига барча қилган ёмонликларининг эвазини яхшилик ила қайтаришини айтиб ваъда берди. Аёли уни кечирди.
Шу кечаси эр ва аёли ўз уйларига қайтишмади ва онасининг уйида тунаб қолишди. Аёл ухлар экан тушида бир кишини кўрди. Киши аёлга деди: “10 йил энг яқин кишингга шикоят қилиш ила ўтди. У инсон сенга ҳеч бир фойда бера олмади. Аллоҳга эса бир ойгина дардингни айтдинг, ҳолингни ўзгартириб қўйди...”
Аллоҳ буюк ва раҳмли зотдир!
Араб тилидан Аброр Ҳасан ўғли таржимаси
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Telegram
Hikoyalar (G&M)
Eng zo'r, sara, tarbiyaviy va sevimli @Hikoyalar shu yerda
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
👍1
Онасининг қўлини ўпмаган бола
Болакай атайлаб шу кўчадан юрмасди. Ўртоқлари: «шу йўл яқинроқ, нега айланиб юришимиз керак?» деса ҳам, уларни чалғитиб бошқа йўлдан олиб кетарди. Сал улғайишгач, тушунган дўстлари у билан индамай мактабнинг орқа дарвозасига қараб юрадиган бўлишди. Бироқ бола ҳамон ўша кўчадан юрса ўзини ўнғайсиз сезар, кўнгли ғашланаверарди. Онаси эса индамайгина мактабнинг олд дарвозаси ёнини супурар, уни кўрмас, ё кўрса ҳам уялмасин, дўстлари ёнида елкаси қисилмасин деб кўрмаганликка оларди...
Орадан йиллар ўтди. Ҳозир бола катта одам. Бадавлат одам. Унинг болаларининг бировдан кам жойи йўқ. Бу бой одам эса энди данғиллама уйида кўнгли ғашланаверади. Онаси йўқлиги учун. Уни кутгувчи, супурги боғланган сим тешиб юборган қадоқ кафтлари билан бармоқларини тутгувчи, совуқ қотиб келганда қўлларини куҳ-куҳлаб иситгувчи, ҳамма ғамларини аритгувчи онаси йўқ.
Ўша кўчадан дўстлари билан ўтганда ҳали ҳамон юраги ғашланади, дўстларидан уялади. Ўшанда ҳалол меҳнат қилаётган онасининг қўлларини ўпмагани, кўзларига суртмагани учун...
Саида ИБОДИНОВА
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Болакай атайлаб шу кўчадан юрмасди. Ўртоқлари: «шу йўл яқинроқ, нега айланиб юришимиз керак?» деса ҳам, уларни чалғитиб бошқа йўлдан олиб кетарди. Сал улғайишгач, тушунган дўстлари у билан индамай мактабнинг орқа дарвозасига қараб юрадиган бўлишди. Бироқ бола ҳамон ўша кўчадан юрса ўзини ўнғайсиз сезар, кўнгли ғашланаверарди. Онаси эса индамайгина мактабнинг олд дарвозаси ёнини супурар, уни кўрмас, ё кўрса ҳам уялмасин, дўстлари ёнида елкаси қисилмасин деб кўрмаганликка оларди...
Орадан йиллар ўтди. Ҳозир бола катта одам. Бадавлат одам. Унинг болаларининг бировдан кам жойи йўқ. Бу бой одам эса энди данғиллама уйида кўнгли ғашланаверади. Онаси йўқлиги учун. Уни кутгувчи, супурги боғланган сим тешиб юборган қадоқ кафтлари билан бармоқларини тутгувчи, совуқ қотиб келганда қўлларини куҳ-куҳлаб иситгувчи, ҳамма ғамларини аритгувчи онаси йўқ.
Ўша кўчадан дўстлари билан ўтганда ҳали ҳамон юраги ғашланади, дўстларидан уялади. Ўшанда ҳалол меҳнат қилаётган онасининг қўлларини ўпмагани, кўзларига суртмагани учун...
Саида ИБОДИНОВА
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Telegram
Hikoyalar (G&M)
Eng zo'r, sara, tarbiyaviy va sevimli @Hikoyalar shu yerda
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📆 Ertaga 13-Fevral "Xalqaro radio kuni munosabati" bilan biz sizlarga bir kanalni tavsiya qimoqchimiz.
Agar siz radioboshlovchilikka qiziqsangiz unda, FM 90.8 Yoshlar ovozi radiosining rasmiy kanaliga obuna bo'ling va radio faoliyati bilan yaqindan tanishib boring!
➡️https://telegram.me/joinchat/AAAAAE6xp8CMQOSc7EUdjw
Agar siz radioboshlovchilikka qiziqsangiz unda, FM 90.8 Yoshlar ovozi radiosining rasmiy kanaliga obuna bo'ling va radio faoliyati bilan yaqindan tanishib boring!
➡️https://telegram.me/joinchat/AAAAAE6xp8CMQOSc7EUdjw
* * *
Эркингни сақлагин ҳардам одамзод,
Умринг бор, жаҳонни айлагин обод.
Дунё кезсин қушлар: қафасда булбул -
Оҳ чекиб турмасин, қил унинг озод.
Оҳунинг кўзлари тўлмай аламга,
Овчилар дастидан, туймасин ваҳм.
Мен дардимни ошкор этсам қаламга,
Хатойим билсанг ҳам қилгинда раҳм !
Фақат сен, фақат сен барин билгувчи,
Хор қилиб қўймагин менинг ғамларга.
Менку чидайман-у, шукрумни қилиб,
«Тоқат етармикан, хотиржамларга» !
©Абдувоҳид Сувонов
10.02. 2019
@Adabiyot_olami
@Hikoyalar
Эркингни сақлагин ҳардам одамзод,
Умринг бор, жаҳонни айлагин обод.
Дунё кезсин қушлар: қафасда булбул -
Оҳ чекиб турмасин, қил унинг озод.
Оҳунинг кўзлари тўлмай аламга,
Овчилар дастидан, туймасин ваҳм.
Мен дардимни ошкор этсам қаламга,
Хатойим билсанг ҳам қилгинда раҳм !
Фақат сен, фақат сен барин билгувчи,
Хор қилиб қўймагин менинг ғамларга.
Менку чидайман-у, шукрумни қилиб,
«Тоқат етармикан, хотиржамларга» !
©Абдувоҳид Сувонов
10.02. 2019
@Adabiyot_olami
@Hikoyalar
Hikoyalar (G&M)
Бугун Захриддин Мухаммад Бобурнинг таваллуд кунлари!
Улуғ ўзбек шоири, мутафаккир, тарихчи ва давлат арбоби; марказлашган давлат — бобурийлар салтанати асосчиси Заҳириддин Муҳаммад Бобур 1483 йилнинг 14 февралида Андижонда туғилди. Амир Темурнинг бешинчи авлоди, Фарғона ҳукмдори Умаршайхнинг фарзанди. Бобур 12 ёшда (1494) тахтга чиқди. 1503-1504 йилларда Афғонистонни эгаллади. 1519-1525 йилларда Ҳиндистонга 5 марта юриш қилади. Уч асрдан ортиқ давом этган (1526-1858 й.й.). бобурийлар салтанатига асос солди декабрда Агра (1530 й. 26 декабр)да вафот этди. Қабри кейинчалик васиятига кўра Қобулга кўчирилган.
Бобурнинг лирик мероси “Қобул девони” (1519)га, 1528-29 йилларда “Ҳинд девони” га жамланган. Тўлиқ девон тузгани ҳақида маълумот бор. Шеърларининг умумий ҳажми 400 дан ортади. Шундан 119 ғазал, 231 рубоий ва туюқ, қитъа, фард, маснавий каби жанрларда асарлар яратган. Шеърларини мавзу жиҳатидан ошиқона, таълимий, тасаввуфий, ҳасби ҳол каби турларга ажратиш мумкин. Бобур шеърияти интеллектуал қалб изҳори сифатида арқоқлидир. Унинг асарлари самимий, равон, услубан тугал ва мушаккалдир. Бобур рубоий жанрини турк адабиётида юксакликка олиб чиққан шоирдир.
@Hikoyalar
Бобурнинг лирик мероси “Қобул девони” (1519)га, 1528-29 йилларда “Ҳинд девони” га жамланган. Тўлиқ девон тузгани ҳақида маълумот бор. Шеърларининг умумий ҳажми 400 дан ортади. Шундан 119 ғазал, 231 рубоий ва туюқ, қитъа, фард, маснавий каби жанрларда асарлар яратган. Шеърларини мавзу жиҳатидан ошиқона, таълимий, тасаввуфий, ҳасби ҳол каби турларга ажратиш мумкин. Бобур шеърияти интеллектуал қалб изҳори сифатида арқоқлидир. Унинг асарлари самимий, равон, услубан тугал ва мушаккалдир. Бобур рубоий жанрини турк адабиётида юксакликка олиб чиққан шоирдир.
@Hikoyalar
Hikoyalar (G&M)
Бугун Захриддин Мухаммад Бобурнинг таваллуд кунлари!
Жонимдин ўзга ёри вафодор топмадим,
Кўнглумдин ўзга маҳрами асрор топмадим.
Жонимдин ўзга жонни дилафкор кўрмадим,
Кўнглум киби кўнгулни гирифтор топмадим.
Усрук кўзига токи кўнгул бўлди мубтало,
Ҳаргиз бу телбани яна ҳушёр топмадим.
Ночор фурқати била хўй этмишам, нетай,
Чун васлиға ўзумни сазовор топмадим.
Боре борай эшигига бу навбат, эй кўнгул,
Нечаки бориб эшигига бор топмадим.
Бобур, ўзунгни ўргатакўр ёрсизки, мен
Истаб жаҳонни мунча қилиб ёр топмадим.
@Hikoyalar
Кўнглумдин ўзга маҳрами асрор топмадим.
Жонимдин ўзга жонни дилафкор кўрмадим,
Кўнглум киби кўнгулни гирифтор топмадим.
Усрук кўзига токи кўнгул бўлди мубтало,
Ҳаргиз бу телбани яна ҳушёр топмадим.
Ночор фурқати била хўй этмишам, нетай,
Чун васлиға ўзумни сазовор топмадим.
Боре борай эшигига бу навбат, эй кўнгул,
Нечаки бориб эшигига бор топмадим.
Бобур, ўзунгни ўргатакўр ёрсизки, мен
Истаб жаҳонни мунча қилиб ёр топмадим.
@Hikoyalar
Хар доимгидек навбатчилик учун ишга келдим. Касбдошларим менга омад тилашиб хайрлашиб кетдилар. Навбатчилигим тинч осуда ўтар эди. Бироқ қўл телефоним жиринглади.
Бекам.- "Ассалому алейкум, яхши етиб олдингизми? ".
Мен, алик олдимда гапни қисқа қилдим.
Вақт алламахал бўлгач, бекам яна қўнғироқ қилди. Бу сафар мен таажубланиб, жавоб бердим.
"Нима гап? Уйда тинчликми? Болалар яхшими?".
Бекам:- "Аллохга шукр тинч ўзим шундек сиз билан гаплашмоқчи эдим."- деди.
Мен: " Уйда бафуржа гаплашамиз"- дедимда телефон тугмасини босиб ўчирдим.
Мен мутлақо бекорчи эдим хисоб. Гаплашсам бўларди аммо нега? билмадим.
Вақт алламахал бўлди. Яна қўнғироқ яна бекам эди. Бу сафар мен ғазабга эрк бердим. Телефонни олдиму
"Сан аёл тонггача сабр қилоласанми? нима гап гапир?"- дедим.
Бекам: " Тайинли хеч гап йўқ. Бугун сиз билан қандекдур сухбатлашгим келди,да "- деди, ялиниш охангида. Мен: "Навбатчиликдан чиқиб уйга бораман, ўшанда гаплашамиз"- дедиму, яна телефонни ўчирдим.
Бу сафар кечаси соат 2 лар чамаси қшнғироқ қилди. Мен телефонга " алло" - дедиму, жим туравердим.
Бекам: " Узр яна мен, безовта қилдим, айтишни унутибман. ЎЗИНГИЗНИ ЭХТИЁТ ҚИЛИНГ. АЛЛОХГА ОМОНАТСИЗ. АЛЛОҲ ДОИМ АСРАСИН СИЗНИ. СИЗНИ СОҒИНДИМ! " -деди.
Мен "яхши, шуни ярим кечаси айтиш керак" дедимда тугмачани босиб қўйдим.
Эрта тонг, навбатчиликни топшириб, уйга томон йўл олдим. Махалламизга кириб борар эканман уйимиз ёнида тез ёрдам машинаси турганини кўрдим. Мен тез - тез юриб уйга шошилиб кириб бордим. Остонадан кирар эканман қизалоғимни "Адажон, ойижонимдан айрилиб қолдик"- деган овозини элас эслайман.
Бир умр АРМОНда қолдим. Ўша кеча бекамни айтган сўзлари хамон қулоқларим остида янграйди.
"ЎЗИНГИЗНИ ЭХТИЁТ ҚИЛИНГ. АЛЛОХГА ОМОНАТСИЗ. СИЗНИ СОҒИНДИМ".
Эй вох! Бу алам бу азоб билан қандай яшайман? Ўша кеча аёлим менга қалбида яшириб юрган дардини айтмоқчи эдими? Мен билан қалбдан сухбат қуриб нималар демоқчи эди. нима? Бу армон исканжаси мени адо қилмоқда.
Азизларим! Хар кунги вақтимиз ғанимат. Одам ғанимат. Сизни эхтиёт қилаётган инсонларни сиз хам эхтиётланг. Мехрибонингиз бир кунда йшқ бўлиб қолиши Аллоҳ амридадур! Бугун улар бор, эртага йшқ қаердан биласиз?
"БИР - БИРЛАРИНГИЗНИ ЭЪЗОЗЛАБ АРДОҚЛАНГ. ДОИМО ЯҚИНЛАРИНГИЗ ҚАЛБИГА ҚУЛОҚ ТУТИНГ"
@Hikoyalar
Бекам.- "Ассалому алейкум, яхши етиб олдингизми? ".
Мен, алик олдимда гапни қисқа қилдим.
Вақт алламахал бўлгач, бекам яна қўнғироқ қилди. Бу сафар мен таажубланиб, жавоб бердим.
"Нима гап? Уйда тинчликми? Болалар яхшими?".
Бекам:- "Аллохга шукр тинч ўзим шундек сиз билан гаплашмоқчи эдим."- деди.
Мен: " Уйда бафуржа гаплашамиз"- дедимда телефон тугмасини босиб ўчирдим.
Мен мутлақо бекорчи эдим хисоб. Гаплашсам бўларди аммо нега? билмадим.
Вақт алламахал бўлди. Яна қўнғироқ яна бекам эди. Бу сафар мен ғазабга эрк бердим. Телефонни олдиму
"Сан аёл тонггача сабр қилоласанми? нима гап гапир?"- дедим.
Бекам: " Тайинли хеч гап йўқ. Бугун сиз билан қандекдур сухбатлашгим келди,да "- деди, ялиниш охангида. Мен: "Навбатчиликдан чиқиб уйга бораман, ўшанда гаплашамиз"- дедиму, яна телефонни ўчирдим.
Бу сафар кечаси соат 2 лар чамаси қшнғироқ қилди. Мен телефонга " алло" - дедиму, жим туравердим.
Бекам: " Узр яна мен, безовта қилдим, айтишни унутибман. ЎЗИНГИЗНИ ЭХТИЁТ ҚИЛИНГ. АЛЛОХГА ОМОНАТСИЗ. АЛЛОҲ ДОИМ АСРАСИН СИЗНИ. СИЗНИ СОҒИНДИМ! " -деди.
Мен "яхши, шуни ярим кечаси айтиш керак" дедимда тугмачани босиб қўйдим.
Эрта тонг, навбатчиликни топшириб, уйга томон йўл олдим. Махалламизга кириб борар эканман уйимиз ёнида тез ёрдам машинаси турганини кўрдим. Мен тез - тез юриб уйга шошилиб кириб бордим. Остонадан кирар эканман қизалоғимни "Адажон, ойижонимдан айрилиб қолдик"- деган овозини элас эслайман.
Бир умр АРМОНда қолдим. Ўша кеча бекамни айтган сўзлари хамон қулоқларим остида янграйди.
"ЎЗИНГИЗНИ ЭХТИЁТ ҚИЛИНГ. АЛЛОХГА ОМОНАТСИЗ. СИЗНИ СОҒИНДИМ".
Эй вох! Бу алам бу азоб билан қандай яшайман? Ўша кеча аёлим менга қалбида яшириб юрган дардини айтмоқчи эдими? Мен билан қалбдан сухбат қуриб нималар демоқчи эди. нима? Бу армон исканжаси мени адо қилмоқда.
Азизларим! Хар кунги вақтимиз ғанимат. Одам ғанимат. Сизни эхтиёт қилаётган инсонларни сиз хам эхтиётланг. Мехрибонингиз бир кунда йшқ бўлиб қолиши Аллоҳ амридадур! Бугун улар бор, эртага йшқ қаердан биласиз?
"БИР - БИРЛАРИНГИЗНИ ЭЪЗОЗЛАБ АРДОҚЛАНГ. ДОИМО ЯҚИНЛАРИНГИЗ ҚАЛБИГА ҚУЛОҚ ТУТИНГ"
@Hikoyalar
👍1
Қўшиқчи синглимизнинг телемухбир билан қилган суҳбатлари кишини таажубга солди. Синглимиз санъат чўққисини кўзлаб, шаҳарга келибдилар. Эрлари билан ажрашибдилар. Уч ёшли фарзандлари қишлоқда, оналари тарбиясида экан. «Уйга борсам, болам мени танимайди» деб куладилар. (Ақлли она бундай ҳолда йиғлаши керакмасми?)Яна дедиларки, устоз қўшиқчи опаларидан: «Оиламни нима қилай ?» деб сўраган эканлар , «Сен санъатни ўйла» , деган доно маслаҳат берибдилар, улар ҳам бу маслаҳатни қулоққа олтин зирак қилибдилар.
Ҳеч ким: «Аввало, она бўлинг», демабди.
Хозир: «Уйга борсам , болам танимайди» деб куладилар. Кейин-чи, йиллар ўтиб йиғламасмикинлар? Икки туяқуш оила қуриб, кўпайиш илинжида тухум қўярканлар- у, оғирликлари туфайли уни синдириб, кейин фиғон чекарканлар. Охири улар доно туяқушдан маслаҳат олмоқ учун неча кун-у, неча тун йўл босиб , саҳронинг нариги четига борибдилар-да:
- Бизга ёрдам беринг, биздан ҳам насл қолсин,- деб ялинишибди.
Уларнинг изтиробларини тинглаган доно туяқуш:
- Насл қолдириш учун фақат истак -ҳоҳишнинг ўзи кифоя қилмайди. Бу осон иш эмас, машққатни енгишингиз лозим бўлади - дебди.
- Қандай машаққатлигини айтинг, биз ҳаммасига тайёрмиз, - дейишибди икки туяқуш.
- Ундай бўлса, диққат билан тингланг-у, ёдингизда муҳрланг: насл қолдиришнинг энг муҳим шарти - юрак тафтидир. Қўйган тухумингизга фақат юрагингизнинг ҳароратигина жон бера олади. Шунинг учун унга энг қадрли, энг азиз нарсадай мунособатда бўлинг ва эҳтиётланг.
Эр - хотин туяқуш бу маслаҳатга амал қилишибди. Тухум қўйилгач, ҳар қандай роҳатдан воз кечиб, фақат унинг учун парвона бўлишибди. Очлик, сувсизликка ҳам чидашибди. Оқибат улуғ мукофотга эришишибди - тухум ёрилиб, жажжи туяқуш дунёга келибди...
Ашулачи синглимизга Худо овоз берибди, фарзанд ҳам берибди - ю юрагига ҳарорат бермабди - да аттанг...
@Hikoyalar
Ҳеч ким: «Аввало, она бўлинг», демабди.
Хозир: «Уйга борсам , болам танимайди» деб куладилар. Кейин-чи, йиллар ўтиб йиғламасмикинлар? Икки туяқуш оила қуриб, кўпайиш илинжида тухум қўярканлар- у, оғирликлари туфайли уни синдириб, кейин фиғон чекарканлар. Охири улар доно туяқушдан маслаҳат олмоқ учун неча кун-у, неча тун йўл босиб , саҳронинг нариги четига борибдилар-да:
- Бизга ёрдам беринг, биздан ҳам насл қолсин,- деб ялинишибди.
Уларнинг изтиробларини тинглаган доно туяқуш:
- Насл қолдириш учун фақат истак -ҳоҳишнинг ўзи кифоя қилмайди. Бу осон иш эмас, машққатни енгишингиз лозим бўлади - дебди.
- Қандай машаққатлигини айтинг, биз ҳаммасига тайёрмиз, - дейишибди икки туяқуш.
- Ундай бўлса, диққат билан тингланг-у, ёдингизда муҳрланг: насл қолдиришнинг энг муҳим шарти - юрак тафтидир. Қўйган тухумингизга фақат юрагингизнинг ҳароратигина жон бера олади. Шунинг учун унга энг қадрли, энг азиз нарсадай мунособатда бўлинг ва эҳтиётланг.
Эр - хотин туяқуш бу маслаҳатга амал қилишибди. Тухум қўйилгач, ҳар қандай роҳатдан воз кечиб, фақат унинг учун парвона бўлишибди. Очлик, сувсизликка ҳам чидашибди. Оқибат улуғ мукофотга эришишибди - тухум ёрилиб, жажжи туяқуш дунёга келибди...
Ашулачи синглимизга Худо овоз берибди, фарзанд ҳам берибди - ю юрагига ҳарорат бермабди - да аттанг...
@Hikoyalar
АЖОЙИБ ХИКОЯ...
(ما شاء الله)
Кунларнинг бирида, устоз биринчи синф ўқувчиларига савол берди: “Айтингларчи келажакда ким бўлишни хоҳлайсизлар?”.
Ўқувчилар устозларининг саволига турли жавобларни беришди. Улардан бири учувчи, бошқаси шифокор, яна бири ўқитувчи бўлиш истаги борлигини айтди.
Бироқ, бир ўқувчининг жавоби, устознинг эътиборини тортди. Ҳақиқатдан ҳам, унинг жавоби ўртоқлариникига ўхшамаган эди.
Биринчи синф ўқувчиси:“Мен саҳоба бўлишни хоҳлайман”, деди. Устоз унинг жавобидан ажабланиб: “Нима учун саҳоба бўлишни хоҳлайсан?” деб сўради.
“Онам менга ҳар куни ухлашимдан олдин саҳобаларнинг ҳаётидан ҳикояларни айтиб берадилар. Аллоҳ уларни яхши кўради. Улар Аллоҳнинг розилиги йўлида барча хайрли ишларни бажарадилар, одамларнинг оғирини енгил қиладилар, жамият ривожига катта ҳисса қўшадилар, деб жавоб берди болакай.
Кутилмаганда берилган жавобдан устоз гапира олмай қолди. Бу таъсирли жавобни эшитиб, беихтиёр кўзидаги ёшларни артишга уринаркан, билдики, бу боланинг ортида буюк она бор...
Шунинг учун бу мурғак боланинг истаги ҳам буюк эди.
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
(ما شاء الله)
Кунларнинг бирида, устоз биринчи синф ўқувчиларига савол берди: “Айтингларчи келажакда ким бўлишни хоҳлайсизлар?”.
Ўқувчилар устозларининг саволига турли жавобларни беришди. Улардан бири учувчи, бошқаси шифокор, яна бири ўқитувчи бўлиш истаги борлигини айтди.
Бироқ, бир ўқувчининг жавоби, устознинг эътиборини тортди. Ҳақиқатдан ҳам, унинг жавоби ўртоқлариникига ўхшамаган эди.
Биринчи синф ўқувчиси:“Мен саҳоба бўлишни хоҳлайман”, деди. Устоз унинг жавобидан ажабланиб: “Нима учун саҳоба бўлишни хоҳлайсан?” деб сўради.
“Онам менга ҳар куни ухлашимдан олдин саҳобаларнинг ҳаётидан ҳикояларни айтиб берадилар. Аллоҳ уларни яхши кўради. Улар Аллоҳнинг розилиги йўлида барча хайрли ишларни бажарадилар, одамларнинг оғирини енгил қиладилар, жамият ривожига катта ҳисса қўшадилар, деб жавоб берди болакай.
Кутилмаганда берилган жавобдан устоз гапира олмай қолди. Бу таъсирли жавобни эшитиб, беихтиёр кўзидаги ёшларни артишга уринаркан, билдики, бу боланинг ортида буюк она бор...
Шунинг учун бу мурғак боланинг истаги ҳам буюк эди.
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Telegram
Hikoyalar (G&M)
Eng zo'r, sara, tarbiyaviy va sevimli @Hikoyalar shu yerda
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
Assalomu Alekum. Bugun, @Hikoyalar kanali admini @Muzaffar_abdullayev ning tug'ulgan kunlari.
Ularni bugungi bayramlari bilan tabriklab qolamiz! Ish va hayotda omad yor bo'lsin!
Ularni bugungi bayramlari bilan tabriklab qolamiz! Ish va hayotda omad yor bo'lsin!
Бир бадавлат одам ўғлини ўқишга берди. Ўғил етарли билим олиб уйига қайтгач, ота деди:
- Ўғлим, энди тижорат билан ҳам шуғулланиб кўринг. Ўғил карвонга қўшилиб йўлга чиқди. Чўлда кетаётганларида шернинг қўтосга чанг солиб йиқитганини кўрди. Шер ўлжасининг ҳаммасини ея олмади. Қорни тўйгач, нари кетти. Шунда пайт пойлаб турган қашқирлар ва қузғунлар ўлжанинг қолдиғига ташландилар. Бу манзарани кўриб, ўғил ўйланди:
- Одам ҳам шер каби барча бойлигини еб адо қила олмайди. Отамнинг бойлиги кўп бўлгани ҳолда менинг тижорат йўлида сарсон юришимдан нима фойда. Ундан кўра отамнинг бойлигидан фойдаланиб, илм билан шуғулланганим дуруст эмасми?
Ўғил шу қарорга келиб изига қайтди ва мақсадини отасига айтди.
-Ўғлим дуруст фикр қилмабсиз,- деди ота. - Мен сизнинг қолдиқларни еювчи қашқир ёки ўлаксаҳўр эмас, ўлжани қўлга киритувчи шер бўлишингизни истаб эдим. Токи, сиз қўлга киритган ўлжадан бошқалар ҳам наф кўрсин.
Бу ибрат ўғлига маъқул келди. Отасига боқиманда бўлмай, ўзи ҳаракат қилиб топди, ўзи еб ичди, бошқалар ҳам ундан манфаатланди. Шунинг баробаринда илм билан билан шуғулланмоққа ҳам фурсат топди. Ўзи ҳам ўқиди, бошқаларни ҳам ўқитдиким, фазли - камоли юқори бўлди.
Бугунги ёшлар орасида бунинг аксини кўрамиз. Отасининг бойлигига маҳлиё бўлган ўғил-қизларда ҳаётда ўз ўрнини топишга рағбат етишмайди. Улар шер бўлишни исташмайди , қашқир ва қузғун бўлишдан ҳазар қилишмайди. Боқимандалик кўчасини тарк этишни истамовчи ўғил ёки қизнинг келажаги қандай бўларкин?
@Hikoyalar
- Ўғлим, энди тижорат билан ҳам шуғулланиб кўринг. Ўғил карвонга қўшилиб йўлга чиқди. Чўлда кетаётганларида шернинг қўтосга чанг солиб йиқитганини кўрди. Шер ўлжасининг ҳаммасини ея олмади. Қорни тўйгач, нари кетти. Шунда пайт пойлаб турган қашқирлар ва қузғунлар ўлжанинг қолдиғига ташландилар. Бу манзарани кўриб, ўғил ўйланди:
- Одам ҳам шер каби барча бойлигини еб адо қила олмайди. Отамнинг бойлиги кўп бўлгани ҳолда менинг тижорат йўлида сарсон юришимдан нима фойда. Ундан кўра отамнинг бойлигидан фойдаланиб, илм билан шуғулланганим дуруст эмасми?
Ўғил шу қарорга келиб изига қайтди ва мақсадини отасига айтди.
-Ўғлим дуруст фикр қилмабсиз,- деди ота. - Мен сизнинг қолдиқларни еювчи қашқир ёки ўлаксаҳўр эмас, ўлжани қўлга киритувчи шер бўлишингизни истаб эдим. Токи, сиз қўлга киритган ўлжадан бошқалар ҳам наф кўрсин.
Бу ибрат ўғлига маъқул келди. Отасига боқиманда бўлмай, ўзи ҳаракат қилиб топди, ўзи еб ичди, бошқалар ҳам ундан манфаатланди. Шунинг баробаринда илм билан билан шуғулланмоққа ҳам фурсат топди. Ўзи ҳам ўқиди, бошқаларни ҳам ўқитдиким, фазли - камоли юқори бўлди.
Бугунги ёшлар орасида бунинг аксини кўрамиз. Отасининг бойлигига маҳлиё бўлган ўғил-қизларда ҳаётда ўз ўрнини топишга рағбат етишмайди. Улар шер бўлишни исташмайди , қашқир ва қузғун бўлишдан ҳазар қилишмайди. Боқимандалик кўчасини тарк этишни истамовчи ўғил ёки қизнинг келажаги қандай бўларкин?
@Hikoyalar
- Сиқиляпсан
- Зерикяпсан
- Қайфиятинг йўқ
Вақтни бой бермай, сафимизга қўшил:
- Мотивация
-Аччиқ сарказмлар
-Ширингина кулгу
-Жиддий мулоҳазалар
Каналимизга обуна бўлинг:
https://tttttt.me/joinchat/AAAAAEWU9IX-k29tV7A2Fw
- Зерикяпсан
- Қайфиятинг йўқ
Вақтни бой бермай, сафимизга қўшил:
- Мотивация
-Аччиқ сарказмлар
-Ширингина кулгу
-Жиддий мулоҳазалар
Каналимизга обуна бўлинг:
https://tttttt.me/joinchat/AAAAAEWU9IX-k29tV7A2Fw
ЗАЙНАБГА НОМА «ўткан кунлар»
Зардаларни сочмоқ учун йиғдингизми ?
Рашкда куйиб заҳарни сиз бердингизми ?
Кумуш кетиб, энди бахтли бўлдингизми ?
Рашк ўтида ёниб - ёниб музлабдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Меҳр бериб гина қилмай - яшайверинг,
Қаҳр қилмай сабр қилиб - яшайверинг,
Соғинч бирла дард аламни - ютаверинг.
Айролиқда куйиб қолган - бе, бахтдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Кетай дерман, Кумуш ойим ҳеч қўймайди,
Қаҳримга ҳам, меҳримга ҳам у тўймайди,
Кумуш мени, Зайнаб ойимдек суймайди.
Ёлғон десангиз ҳам майли сиз ҳақдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Марғилонда қолай дейди тулпорим ҳам,
Кўнгулдаку, Ота-Она, дилдорим ҳам,
Икки ўтда қийналади виждоним ҳам.
Бекка тегиб ҳай нимани кўзлабдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Бирор кимса сизга кулиб гул тутмайди,
Дунё бўлиб, сиздайин бир тул ўтмайди,
Кумуш ўтди, Бек Кумушни унутмайди.
Муҳаббатнинг, бўстонида кулфатдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Зардаларни сочмоқ учун йиғдингизми ?
Рашкда куйиб оғуни сиз бердингизми ?
Кумуш ўтиб энди бахтли бўлдингизми ?
Рашк ўтида ёниб - ёниб музлабдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
©Абдувоҳид Сувонов
@Adabiyot_olami
@Hikoyalar
Зардаларни сочмоқ учун йиғдингизми ?
Рашкда куйиб заҳарни сиз бердингизми ?
Кумуш кетиб, энди бахтли бўлдингизми ?
Рашк ўтида ёниб - ёниб музлабдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Меҳр бериб гина қилмай - яшайверинг,
Қаҳр қилмай сабр қилиб - яшайверинг,
Соғинч бирла дард аламни - ютаверинг.
Айролиқда куйиб қолган - бе, бахтдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Кетай дерман, Кумуш ойим ҳеч қўймайди,
Қаҳримга ҳам, меҳримга ҳам у тўймайди,
Кумуш мени, Зайнаб ойимдек суймайди.
Ёлғон десангиз ҳам майли сиз ҳақдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Марғилонда қолай дейди тулпорим ҳам,
Кўнгулдаку, Ота-Она, дилдорим ҳам,
Икки ўтда қийналади виждоним ҳам.
Бекка тегиб ҳай нимани кўзлабдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Бирор кимса сизга кулиб гул тутмайди,
Дунё бўлиб, сиздайин бир тул ўтмайди,
Кумуш ўтди, Бек Кумушни унутмайди.
Муҳаббатнинг, бўстонида кулфатдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
Зардаларни сочмоқ учун йиғдингизми ?
Рашкда куйиб оғуни сиз бердингизми ?
Кумуш ўтиб энди бахтли бўлдингизми ?
Рашк ўтида ёниб - ёниб музлабдирсиз,
Кумуш эмас унутманггиз, Зайнабдирсиз.
©Абдувоҳид Сувонов
@Adabiyot_olami
@Hikoyalar
ТЎЙ
Қизчани ким бунчалик ясантириб қўйдийкан? У оппоқ кўйлак кийиб олганди.
— Шайланиб қаерга бораяпсан?
— Тўйга.
— Тўйга?!
Жувоннинг кўзи чақчайиб кетди. Сойнинг нариги томондаги гузардан данғир-дунғир овози эшитиларди.
— Дугоналарим…
— Бормайсан!
У қизининг юзига бир-икки тарсаки туширди. Кийимини алмаштирди. Уйга қамаб қўйди.
— Неварамда нима айб, қизим? – деди онаси.
– У отасини бошқага уйланаётганини билмайди.
© Шониёз Мелибоев
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Қизчани ким бунчалик ясантириб қўйдийкан? У оппоқ кўйлак кийиб олганди.
— Шайланиб қаерга бораяпсан?
— Тўйга.
— Тўйга?!
Жувоннинг кўзи чақчайиб кетди. Сойнинг нариги томондаги гузардан данғир-дунғир овози эшитиларди.
— Дугоналарим…
— Бормайсан!
У қизининг юзига бир-икки тарсаки туширди. Кийимини алмаштирди. Уйга қамаб қўйди.
— Неварамда нима айб, қизим? – деди онаси.
– У отасини бошқага уйланаётганини билмайди.
© Шониёз Мелибоев
@Hikoyalar ни яқинларингизга ҳам юборинг!
Audio monologlar: @bedorlik kanalida!
Kulguli rasmlar: @uvaxaxa da!
______________
📜📚📖 @Hikoyalar каналига қўшилиш учун 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ни босинг ва OK.
Telegram
Hikoyalar (G&M)
Eng zo'r, sara, tarbiyaviy va sevimli @Hikoyalar shu yerda
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!
📜📚📖 @Hikoyalar kanaliga qo'shilish uchun 👇
https://tttttt.me/joinchat/AAAAADuknkYHGVbghYjS1A
👆 ni bosing va OK.
Bizni aslo tark etmang! Yaxshilari albatta bo'ladi. Biz izlanishdamiz!