Хрватско краљевство на темељу политичког конструкта: Томислав, краљ којег нема
Како Хрватска слави краља којег историја препознаје тек мало више него Дизнијеве јунаке
Хрватски Сабор је марта 2024. одлучио да 2025. буде година хрватског краљевства. И тако је, једним гласањем, политичка машта постала државна чињеница. У средишту тог свечаног, помпезног наратива стоји краљ Томислав – владар који није оставио ни палату, ни гроб, ни мач, ни натпис. Краљ без адресе, без сведока и без доказа.
Али у хрватским уџбеницима је све јасно: Томислав је крунисан 925. године и тако, пре 1.100 година ударио темеље хрватског краљевства. Владао је од Драве до Дрине, па су му чак пришивене и неке победе – над Мађарима и Бугарима. Загребачки историчари, они који се не облаче по потреби у политичка одела, признају да ништа од тога није сигурно. Једино што је записано јесте једно писмо папе Ивана Десетог у којем га назива "краљем". Све остало је, како би се данас рекло, спин.
Прича о крунидби на Дувањском пољу? Измишљотина из 19. века. Победа над Мађарима? Заснована на непоузданим изворима. Границе краљевства? Повучене дебелим политичким фломастером у доба када је национални романтизам цветао, а историјска тачност била луксуз.
додаје Будимир.
Управо зато питања о његовом животу и раду у Хрватској се доживљава као јерес.
написао је на Иксу новинар Ратко Дмитровић.
И ту лежи права иронија: што је мање чињеница, то је мит раскошнији. Што је историја тања, то је политика гласнија. Па ако ћемо поштено, Томислав, краљ магле, више припада 21. него 10. веку, и свим његовим наследницима који у историји виде згодну политичку алатку за обликовање националног идентитета, а не терен за истраживање.
Уосталом, у земљи у којој крунидба није документована, али је заказана прослава јубилеја – све је јасно. Краљ Томислав можда никада није владао земљом, али влада маштом. И то је хрватским политичарима сасвим довољно.
РТ Балкан
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Како Хрватска слави краља којег историја препознаје тек мало више него Дизнијеве јунаке
Хрватски Сабор је марта 2024. одлучио да 2025. буде година хрватског краљевства. И тако је, једним гласањем, политичка машта постала државна чињеница. У средишту тог свечаног, помпезног наратива стоји краљ Томислав – владар који није оставио ни палату, ни гроб, ни мач, ни натпис. Краљ без адресе, без сведока и без доказа.
Али у хрватским уџбеницима је све јасно: Томислав је крунисан 925. године и тако, пре 1.100 година ударио темеље хрватског краљевства. Владао је од Драве до Дрине, па су му чак пришивене и неке победе – над Мађарима и Бугарима. Загребачки историчари, они који се не облаче по потреби у политичка одела, признају да ништа од тога није сигурно. Једино што је записано јесте једно писмо папе Ивана Десетог у којем га назива "краљем". Све остало је, како би се данас рекло, спин.
Био је први хрватски владар ког је тадашњи папа тако ословио 925. године, па су стога историчари у 19. веку закључили да је баш он био први хрватски краљ. Титула краља се тада није нужно везивала за сам чин крунисања, колико за углед и самосталност владара, објаснио је хрватски историчар Невен Будак, гостујући у подкасту "Контраповјест" колеге Хрвоја Класића.
Прича о крунидби на Дувањском пољу? Измишљотина из 19. века. Победа над Мађарима? Заснована на непоузданим изворима. Границе краљевства? Повучене дебелим политичким фломастером у доба када је национални романтизам цветао, а историјска тачност била луксуз.
Њему се преписује и победа над Мађарима, али се тај податак заснива на потпуно непоузданом 'Летопису' Попа Дукљанина. У истом делу се помиње да је Томислав крунисан на Дувањском пољу, али нема потврде да је до тог чина дошло,
додаје Будимир.
Краљ Томислав је кроз епохе био све што је политичарима требало: у 19. веку симбол националног буђења, у Краљевини СХС симбол "братства Хрвата и Срба", данас – светац националног идентитета. Један човек и његова употребна вредност за три историје. Свака епоха га је присвојила и преобликовала. Као пластелин.
Управо зато питања о његовом животу и раду у Хрватској се доживљава као јерес.
Нико не зна кад и где је рођен тај Томислав, где му је била држава, с ким је ратовао, где је столовао, где је умро, где је сахрањен, ко су му били родитељи, ко потомци? Ниједног јединог материјалног трага, доказа. Све измишљено. У хрватској историографији све је, или готово све – ФАЛСИФИКАТ. Голе измишљотине,
написао је на Иксу новинар Ратко Дмитровић.
И ту лежи права иронија: што је мање чињеница, то је мит раскошнији. Што је историја тања, то је политика гласнија. Па ако ћемо поштено, Томислав, краљ магле, више припада 21. него 10. веку, и свим његовим наследницима који у историји виде згодну политичку алатку за обликовање националног идентитета, а не терен за истраживање.
Уосталом, у земљи у којој крунидба није документована, али је заказана прослава јубилеја – све је јасно. Краљ Томислав можда никада није владао земљом, али влада маштом. И то је хрватским политичарима сасвим довољно.
РТ Балкан
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁26🤡12😈2💊2❤1👍1💯1
Вучић: Блокадери ће 1. новембра изводити сатанистичке и паганске обичаје
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Они који нису одговорни имаће различите паганске, неке сатанистичке обичаје да то обележе, пре свега мислим на блокадере, то су радили све време. Тих 16 минута тишине није наш обичај и не постоји у Србији, то не постоји у православљу. То је богзна одакле зарад обојених револуција измишљено.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
💊77🤣21🤮4💩3❤1
Свети Пајсије Јањевац – од новобрдског владике до Патријарха српског
Историја Српске православне цркве бележи неколико личности које су у најтежим временима успеле да сачувају духовни континуитет народа. Једна од њих је и патријарх Пајсије Јањевац, човек дубоке вере, учености и књигољубља, чији је живот и рад нераскидиво повезан са Новим Брдом и манастиром Грачаницом.
Пајсије је рођен 1542. године у Јањеву, у свештеничкој породици оца Димитрија. У родном крају, који је у то време био у живој трговачкој и духовној вези са Новим Брдом, стекао је прва знања о црквеном животу и богословљу. Даље образовање наставио је у манастиру Грачаница, духовном средишту некадашње Новобрдске митрополије, где је, према сведочењу Илариона Руварца, био ученик патријарха Јована. Ту се већ у младости издвојио својим трудом, писменошћу и изразитом љубављу према књизи.
Године 1612. изабран је за митрополита новобрдског, са седиштем у Грачаници. У то време Ново Брдо је већ било далеко од своје некадашње славе рударског и културног средишта, али је његово духовно наслеђе наставило да живи кроз митрополију. Као новобрдски митрополит, Пајсије је окупљао образоване монахе, обновио преписивачку делатност и формирао личну библиотеку, једну од најбогатијих у тадашњој српској цркви. Савременици га описују као „великог књигољупца“, што није била пука похвала, већ сведочанство о његовој жељи да књига буде стуб духовности у народу који је живео под туђинском влашћу.
Када је 1614. године патријарх Јован позван у Цариград, где је требало да одговара за оптужбе да је сарађивао са папом и западним владарима, митрополит Пајсије је преузео привремену управу над Српском патријаршијом. Неколико дана касније у Цариграду је патријарх Јован обешен, што је оставило народ и Цркву без духовног вође у веома тешком тренутку. Управо у тим околностима, на сабору у манастиру Грачаница 4. октобра 1614. године, новобрдски митрополит Пајсије је изабран за новог пећког патријарха. Тај избор није био само чин нужде, већ и израз поверења у његову мудрост, ученост и духовну снагу.
Као патријарх пећки (1614–1647), Пајсије је наставио да се ослања на духовно наслеђе Косова и Метохије. Успео је да обнови више манастира и да уједини српски клир у време тешких турских притисака. Истовремено, био је и човек ширих хоризоната – водио је преговоре са Римом, а потом се дипломатски окренуо Русији, настојећи да обезбеди подршку за православни народ на Балкану. У то време, његови изасланици су посећивали Москву и добијали царске даровнице за српске светиње.
Његово име остаје трајно уписано у историји српске књижевности. Патријарх Пајсије је био писац и биограф, а његово најпознатије дело „Живот цара Уроша“ представља врхунац српске средњовековне историографије. Управо он је канонизовао цара Уроша, последњег владара из лозе Немањића, чиме је заокружио циклус светородне традиције српског царства. У томе се препознаје и његово уверење да духовно јединство може опстати и онда када је држава изгубљена.
наставак у коментару
✍ Срећко М. Мартиновић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Историја Српске православне цркве бележи неколико личности које су у најтежим временима успеле да сачувају духовни континуитет народа. Једна од њих је и патријарх Пајсије Јањевац, човек дубоке вере, учености и књигољубља, чији је живот и рад нераскидиво повезан са Новим Брдом и манастиром Грачаницом.
Пајсије је рођен 1542. године у Јањеву, у свештеничкој породици оца Димитрија. У родном крају, који је у то време био у живој трговачкој и духовној вези са Новим Брдом, стекао је прва знања о црквеном животу и богословљу. Даље образовање наставио је у манастиру Грачаница, духовном средишту некадашње Новобрдске митрополије, где је, према сведочењу Илариона Руварца, био ученик патријарха Јована. Ту се већ у младости издвојио својим трудом, писменошћу и изразитом љубављу према књизи.
Године 1612. изабран је за митрополита новобрдског, са седиштем у Грачаници. У то време Ново Брдо је већ било далеко од своје некадашње славе рударског и културног средишта, али је његово духовно наслеђе наставило да живи кроз митрополију. Као новобрдски митрополит, Пајсије је окупљао образоване монахе, обновио преписивачку делатност и формирао личну библиотеку, једну од најбогатијих у тадашњој српској цркви. Савременици га описују као „великог књигољупца“, што није била пука похвала, већ сведочанство о његовој жељи да књига буде стуб духовности у народу који је живео под туђинском влашћу.
Када је 1614. године патријарх Јован позван у Цариград, где је требало да одговара за оптужбе да је сарађивао са папом и западним владарима, митрополит Пајсије је преузео привремену управу над Српском патријаршијом. Неколико дана касније у Цариграду је патријарх Јован обешен, што је оставило народ и Цркву без духовног вође у веома тешком тренутку. Управо у тим околностима, на сабору у манастиру Грачаница 4. октобра 1614. године, новобрдски митрополит Пајсије је изабран за новог пећког патријарха. Тај избор није био само чин нужде, већ и израз поверења у његову мудрост, ученост и духовну снагу.
Као патријарх пећки (1614–1647), Пајсије је наставио да се ослања на духовно наслеђе Косова и Метохије. Успео је да обнови више манастира и да уједини српски клир у време тешких турских притисака. Истовремено, био је и човек ширих хоризоната – водио је преговоре са Римом, а потом се дипломатски окренуо Русији, настојећи да обезбеди подршку за православни народ на Балкану. У то време, његови изасланици су посећивали Москву и добијали царске даровнице за српске светиње.
Његово име остаје трајно уписано у историји српске књижевности. Патријарх Пајсије је био писац и биограф, а његово најпознатије дело „Живот цара Уроша“ представља врхунац српске средњовековне историографије. Управо он је канонизовао цара Уроша, последњег владара из лозе Немањића, чиме је заокружио циклус светородне традиције српског царства. У томе се препознаје и његово уверење да духовно јединство може опстати и онда када је држава изгубљена.
наставак у коментару
✍ Срећко М. Мартиновић
Борба за истину
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
❤32🙏5👍4
Наставница енглеског ДАЛА ОТКАЗ: Малтретирају је јер подржава студенте
Наташа Миленковић, наставница енглеског језика у Основној школи "Стојан Новаковић" у Блацу, после 29 година рада у школи дала је отказ. У свом образложењу је навела да већ две године трпи тортуру, понижења, притиске од стране руководства школе, а све се погоршало када су она и супруг Предраг почели јавно да подржавају студенте.
прича нам Наташин супруг Предраг који је учитељ у истој школи.
Све је почело пре две године, те је брачни пар Миленковић правду потражио на суду. Тренутно је случај у Апелацији.
објашњава Предраг Миленковић, који каже да су се притисци појачали када су јавно дали подршку студентима.
Данас је отказ заведен у школи, у којој је Наташа почела да ради 11. октобра 2001 године. Претходно је четири године радила у Нишу.
direktno.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Наташа Миленковић, наставница енглеског језика у Основној школи "Стојан Новаковић" у Блацу, после 29 година рада у школи дала је отказ. У свом образложењу је навела да већ две године трпи тортуру, понижења, притиске од стране руководства школе, а све се погоршало када су она и супруг Предраг почели јавно да подржавају студенте.
Моја супруга је сада у изузетно лошем стању, па ћу ја да говорим у њено име. Да истина је, дала је отказ јер више не може да трпи злостављања на послу, за које су криви директорка школе Марија Ћурчић, секретар у школи, председник Општине Блаце Иван Бургић. Сви они су константно вршили притисак и на њу и на мене. Ја сам мушко, па могу да издржим неоснована премештања, али је моја супруга болесна и има потврду да не сме да ради ван матичне школе, односно да путује, због здравствених тегоба -
прича нам Наташин супруг Предраг који је учитељ у истој школи.
Све је почело пре две године, те је брачни пар Миленковић правду потражио на суду. Тренутно је случај у Апелацији.
Она је трпела, мучила се, угрожавала своје здравље, али више заиста не може и приморане је да да отказ -
објашњава Предраг Миленковић, који каже да су се притисци појачали када су јавно дали подршку студентима.
Данас је отказ заведен у школи, у којој је Наташа почела да ради 11. октобра 2001 године. Претходно је четири године радила у Нишу.
direktno.rs
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😢39🙏7😁2💩2❤1💔1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
📁 Откријте најбоље Телеграм канале у овом каталогу да бисте пратили догађаје уживо и били у току са најновијим геополитичким, финансијским и културним вестима.
👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ
Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.
👉 ДОДАЈ КАНАЛЕ
Ако сте заинтересовани да постанете део овог каталога, контактирајте нас директним порукама.
👍9
🕯 19 минута тишине 🕯
Позивамо све да нам се придруже у суботу, 18. октобра у 14:45, на 19 минута тишине у знак сећања на животе изгубљене у страшној саобраћајној несрећи код Сремске Митровице.
Јучерашња трагедија потресла је наш град — аутобус превозника “Сирмиум бус”, који је превозио раднике фирме “Healthcare”, слетео је са пута и преврнуо се на кров на путу Сремска Митровица – Јарак у 14:45.
Три особе су изгубиле живот, а око 80 је повређено. Повређени су пребачени у Општу болницу у Сремској Митровици, док је једна особа, због тежине повреда, транспортована у Београд.
Аутобус је превозио раднике након завршетка радног времена — оно што је требало да буде њихов повратак кући претворило се у трагедију.
Застанимо заједно — да их се сетимо, да поштујемо, да никад не заборавимо.
Искрено саучешће породицама и пријатељима настрадалих.
Видимо се у 14:45 код Аутобуске станице у Сремској Митровици.
Тешка саобраћајна несрећа јуче на путу Среемска Митровица - село Јарак. Возач аутобуса из Сремске Митровице има 70 година: МУП утврдио 60 неисправности код превозника
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😢44🙏7❤3🤮2💩1🕊1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ковачевић: Ана Тришић Бабић провјерен и одан кадар Српској
Портпарол СНСД-а Радован Ковачевић истакао је гостујући у нашем Јутарњем програму да је Народна скупштина Републике Српске увијек прихватала добре приједлоге, те да се нада да ће тако бити и данас.
Поводом вијести да ће Ана Тришић Бабић бити предложена за вршиоца дужности предсједника Републике Српске, Ковачевић је истакао да је она дио најужег тима Милорада Додика.
Ковачевић је подсјетио да Тришић Бабић има богату политичку каријеру, говори неколико језика, а има и бројне контакте у међународним организацијама.
Додао је да је Цвијановић била први приједлог, али да су добили јасно увјерење да би то могло угрозити њен мандат у Предсједништву БиХ.
појаснио је Ковачевић.
РТРС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Портпарол СНСД-а Радован Ковачевић истакао је гостујући у нашем Јутарњем програму да је Народна скупштина Републике Српске увијек прихватала добре приједлоге, те да се нада да ће тако бити и данас.
Поводом вијести да ће Ана Тришић Бабић бити предложена за вршиоца дужности предсједника Републике Српске, Ковачевић је истакао да је она дио најужег тима Милорада Додика.
Она је крајем 90-их, била савјетник за међународне односе предсједника Владе Српске. Увијек је била на најзначајнијим мјестима на којим су се доносиле важне одлуке за Српску и њене грађане. Она је била први човјек дипломатије Републике Српске, провјерен, одан кадар Српској. Очекујем да ће Народна скупштина прихватити све добре приједлоге, а Ана Тришић Бабић је добар приједлог. Република Српска задржава институционалну стабилност.
Ковачевић је подсјетио да Тришић Бабић има богату политичку каријеру, говори неколико језика, а има и бројне контакте у међународним организацијама.
Додао је да је Цвијановић била први приједлог, али да су добили јасно увјерење да би то могло угрозити њен мандат у Предсједништву БиХ.
Она јако добро штити интересе грађана Српске на нивоу БиХ, ми то нисмо жељели да угрозимо -
појаснио је Ковачевић.
РТРС
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤣14🤡9💩5❤1👍1
У 21. веку, док свет око нас јуриша напред, Србија је и даље заробљена у времену прошлости, као да је застала на једној црно-белој слици која се непрестано репризира.
На државном телевизијском каналу РТС, српски народ се дословно терорише комунистичком пропагандом.
Гледаоци су приморани да свакодневно, годинама, поново и поново гледају исте партизанске филмове који славе туђе идеале, величају туђе хероје и подривају сећање на наше, српске јунаке који су давали живот за част и отаџбину.
Из званичне базе програмске шеме РТС-а видимо немилосрдну стварност: у последње четири године, 267 реприза само партизанских филмова.
То значи да сваки становник Србије, без избора, просечно на сваких пет дана добија бар једну „дозу“ комунистичке пропаганде, за чије емитовање плаћа својим порезом.
Ово није само телевизијска навика, ово је систематско обликовање свести и нормализација идеологије која никада није служила народу.
Међу најчешће репризираним су класике попут „Другарчине“ (13 пута), „Отписани“ (10 пута), „Партизани“ (10 пута), „Орлови рано лете“ (9 пута) и „Игмански марш“ (9 пута). И тако редом: Валтер Брани Сарајево, Бошко Буха, Бомбаши, Берлин Капут, Ветар је стао пред зору, Десант на Дрвар.
Сваки од њих поново и поново, реприза прати репризу, дан за даном, година за годином.
Оваква телевизија не информише, не образује, не подсећа на националне вредности.
Она утиче, обликује свест и нормализује прошлост као данашњу стварност, замагљујући границе између херојства и идеолошке пропаганде.
Она поручује да су туђи идеали важнији од наших, туђа слава вреднија од нашег страдања, а историја забавни дневни репризни шоу.
Док РТС изнова пуни екране партизанским причама, српски народ плаћа цену и то не само порезом, већ губитком сећања, губитком критичког мишљења и постепеним губитком својих националних корена.
Јер када је прошлост прецењена, а садашњост потцењена, једина сигурна ствар је да ће будућност остати у сенци туђе идеологије.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤬28💯7👍2❤1
Медицински у Нишу отпустио асистенте и сараднике: Деца професора радила иако никако да докторирају
Медицински факултет у Нишу остао је без већег броја доктораната, ангажованих као асистенти и сарадници у настави, који у предвиђеном року нису завршили докторске студије. Према незваничним информацијама, међу њима су и чланови породица бившег декана и продеканка Медицинског факултета.
Декан Медицинског факултета у Нишу Александар Митић потврдио је да је дошло до прекида уговора о раду с одређеним бројем доктораната. Он није прецизирао о ком броју сарадника се ради, а према незваничним информацијама укупно их је више од 10.
Међу онима који су остали без посла на факултету су Вукица Ђорђевић, снаја бившег декана Добриле Станковић Ђорђевић и син бившег продекана Душице Стојановић, али и чланови породица других запослених на факултету.
Није важно ко смо и где смо, важно је да смо добро распоређени
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍23😢4❤1🤬1