🇲🇽 Председница Мексика Клаудија Шејнбаум након разговора са Трампом искључила могућност америчке инвазије на земљу
t.me/code17tv
t.me/code17tv
🤣151🔥10❤4👍4👎1
⚡️ Покрет Отаџбина: Турска наоружава Приштину, али је то омогућено најпре одлукама власти у Београду
▪️ Главни спонзор наоружавања Приштине Турска под управом Реџепа Тајипа Ердогана, иначе – „великог пријатеља председника Србије Александра Вучића“;
▪️Српска листа дала кворум и обезбедила политичку позицију за формирање војске Косова;
▪️Срби на КиМ се моле Богу да овај издајнички режим сиђе са политичке сцене и да се свима њима који су, супротно Уставу Републике Србије, учествовали у издаји српских националних и државних интереса суди. То се пре свега односи на главног издајника Александра Вучића а онда и на његове асистенте у тој издаји.
Цео текст: https://kossev.info/pokret-otadzbina-turska-naoruzava-pristinu-ali-je-to-omoguceno-najpre-odlukama-vlasti-u-beogradu/
t.me/code17tv
▪️ Главни спонзор наоружавања Приштине Турска под управом Реџепа Тајипа Ердогана, иначе – „великог пријатеља председника Србије Александра Вучића“;
▪️Српска листа дала кворум и обезбедила политичку позицију за формирање војске Косова;
▪️Срби на КиМ се моле Богу да овај издајнички режим сиђе са политичке сцене и да се свима њима који су, супротно Уставу Републике Србије, учествовали у издаји српских националних и државних интереса суди. То се пре свега односи на главног издајника Александра Вучића а онда и на његове асистенте у тој издаји.
Цео текст: https://kossev.info/pokret-otadzbina-turska-naoruzava-pristinu-ali-je-to-omoguceno-najpre-odlukama-vlasti-u-beogradu/
t.me/code17tv
🤬110😢47💯15❤5🔥1🤣1
🇲🇩 Маја Санду: Када би био спроведен референдум, гласала бих за присаједињење Молдавије Румунији
t.me/code17tv
t.me/code17tv
🤬133🤣51👍15❤4👀3
Forwarded from InfoDefenseSERBIA
Типична технологија сваке обојене револуције. Мноштво британских новина данас је изашло са истом фотографијом младе девојке на насловним странама.
Сећате се прве жртве кијевског мајдана 2014. године? То је био 20-годишњи студент Сергеј Нигојан убијен је од стране непознатих починилаца. Протестанти су тврдили да је на њега пуцано са стране полиције.
Данас западна штампа приказује ову фотографију - наводно је на њој 23-годишња студенткиња из Техерана Рубина Аминијан. Наводно је убијена хицем у потиљак са стране полиције. Да ли вас ово подсећа на нешто?
Све тврдње о њеној смрти засноване су на изјавама организације Iran Human Rights, са седиштем у Ослу, која наводно цитира речи наводних рођака наводно убијене девојке, који су наводно препознали њено тело у мртвачници, где су наводно видели тела многих младих људи.
И то је то! То је довољно за подстицање протеста! Нигојан-Аминијан... Узгред, подсећам - истрага убиства Нигојана, која је коришћена за подизање већ утихлог протеста, завршила је без резултата! Нико није оптужен, нико није затворен. А дрвеће на месту „пуцњаве“ је брзо посечено од стране победничке „демократске“ власти, како нико не би могао доказати са чије стране су летели хици...
Ниједне новине од оних које приказују ову једину фотографију нису се потрудиле да идентификују личност девојке, околности приче о њеној смрти. А зашто би? Никога није занимала личност Нигојана након што је мајдан победио…
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
Знање и истина 🟰 моћ
Знање и истина 🟰слобода
Драги људи, проследите ову објаву. Хвала и - заједно до победе❗️
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
⚡ Запратите нас
❤ InfoDefenseSERBIA
❤ Чат-бот
⚡ InfoDefAll
Сећате се прве жртве кијевског мајдана 2014. године? То је био 20-годишњи студент Сергеј Нигојан убијен је од стране непознатих починилаца. Протестанти су тврдили да је на њега пуцано са стране полиције.
Данас западна штампа приказује ову фотографију - наводно је на њој 23-годишња студенткиња из Техерана Рубина Аминијан. Наводно је убијена хицем у потиљак са стране полиције. Да ли вас ово подсећа на нешто?
Све тврдње о њеној смрти засноване су на изјавама организације Iran Human Rights, са седиштем у Ослу, која наводно цитира речи наводних рођака наводно убијене девојке, који су наводно препознали њено тело у мртвачници, где су наводно видели тела многих младих људи.
И то је то! То је довољно за подстицање протеста! Нигојан-Аминијан... Узгред, подсећам - истрага убиства Нигојана, која је коришћена за подизање већ утихлог протеста, завршила је без резултата! Нико није оптужен, нико није затворен. А дрвеће на месту „пуцњаве“ је брзо посечено од стране победничке „демократске“ власти, како нико не би могао доказати са чије стране су летели хици...
Ниједне новине од оних које приказују ову једину фотографију нису се потрудиле да идентификују личност девојке, околности приче о њеној смрти. А зашто би? Никога није занимала личност Нигојана након што је мајдан победио…
Знање и истина 🟰 моћ
Знање и истина 🟰слобода
Драги људи, проследите ову објаву. Хвала и - заједно до победе❗️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💯105❤17👍8🤣2🤬1😢1
🇮🇷Народна подршка властима у Ирану услед претњи Трампа и Израела
🌟,,Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познању права,
то је људска дужност најсветија!“
t.me/code17tv
🌟,,Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познању права,
то је људска дужност најсветија!“
t.me/code17tv
❤103👍38🤣7👎6🤬2
Forwarded from Српска Спарта- Инфо (МЉ)
1. Бриселски споразум 1
2. Бриселски споразум 2
3. Вашингтонски споразум
4. Охридски споразум
5. Успостављена граница на КиМ
6. Успостављене царине
7. Предато судство
8. Предата полиција
9. Предат катастар
10. Укинуте таблице
11. Укинут платни промет
12. Укинут динар
13. Предат електро-енергетски систем
14. Предато језеро Газиводе
15. Успостављен правно-административни систем тзв,
Косова на северу
16. Дат позивни број тзв. Косову
17. тзв. Косово постало члан Олимпијског комитета
18. тзв. Косово постало члан ФИФА
19. тзв. Косово постало члан УЕФА
20. тзв. Косово постало члан ФИБА
21. тзв. Косово постало члан ЕХФ-а
22. тзв. Косово постало члан ЦЕВ-а
23. тзв. Косово на прагу чланства у Савету Европе
24. Укинута српска документа на тзв. Косову
25. Србија се обавезала да неће спречавати тзв. Косово
да аплицира за чланство у медународним
организацијама
26. Србија се обавезала да ће да поштује територијални
интегритет и суверенитет тзв. Косова
27. Србија се обавезала да ће да оснује своју
канцеларију (амбасаду) на тзв. Косову
28, Савет министара ЕУ је усвој измену
преговарачког поглавља 35, са Србијом, који каже да је
саставни део тог поглавија Охридски споразум, као
услов за улазак Србије у ЕУ, значи де факто признање
тзв. Косова.
Несрећна 2013.година, ће остати упамћена као симбол велеиздаје Косова и Метохије. Те године, српски злотвори су повукли државу Србију са Косова Метохије, односно све институције државе Србије. Поред тога што нису марили за Србе који живе на
окупираној територији, нису марили ни за Устав, који су на најгрубљи начин погазили и пљунули. Није им ништа значило ни то, што у Уставу јасно пише, да је Косово и Метохија саставни део Србије!
Без икаквих санкција, иако су
починили кривично дело велеиздаје,
настављају по плану у својим намерам, свом доприносу у стварању ,,Шиптарске државе" на територији Србије!
Српска Спарта Инфо
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💯168🤬114❤16👍5🤣4🔥1
🇷🇸 Наш народ не воли бирократизам. Бирократизам је одвратан нашем народу, као супротност домаћинству и духу народном.
А шта је бирократизам у ствари? Бирократизам је брига само о себи и за себе, тражење што више и што већих права, а што мање дужности, грабљење себи – једном речју себичност.
Такав дух туђ је нашем народу. Наш народ је духа домаћинског.
☦️ Свети Сава је највећи домаћин у нашој историји. Дух његовог домаћинства сачувао се у нашем народу и до данас. Ако се данас квари – ја вам признајем – коме ћу ако не вама, да смо ми криви што се чак и црква донекле, кроз послератно законодавство бирократизирала. Ми архијереји и свештеници погрешили смо.
(Свети владика Николај)
▶️ https://svetosavlje.org/vladika-nikolaj-i-politika-a-sta-srbi-partijasi-misle/
t.me/code17tv
А шта је бирократизам у ствари? Бирократизам је брига само о себи и за себе, тражење што више и што већих права, а што мање дужности, грабљење себи – једном речју себичност.
Такав дух туђ је нашем народу. Наш народ је духа домаћинског.
☦️ Свети Сава је највећи домаћин у нашој историји. Дух његовог домаћинства сачувао се у нашем народу и до данас. Ако се данас квари – ја вам признајем – коме ћу ако не вама, да смо ми криви што се чак и црква донекле, кроз послератно законодавство бирократизирала. Ми архијереји и свештеници погрешили смо.
(Свети владика Николај)
▶️ https://svetosavlje.org/vladika-nikolaj-i-politika-a-sta-srbi-partijasi-misle/
t.me/code17tv
👍120❤35👎1🤣1👀1
Forwarded from Република Српска 🇷🇸🇷🇺🇷🇸 (Lord Mind)
🇺🇸🦠 Вакцине Фајзера и Модерне.
Научници су анализирали клиничке случајеве из 27 земаља и забележили 333 случаја рака који су се развили или нагло погоршали након вакцинације Фајзером и Модерном. У неким случајевима, тумори су се развили у близини места убризгавања.
.
Од 2020. године постоје извештаји да вакцине Фајзера и Модерне изазивају кардиоваскуларне проблеме, аутоимуне реакције, па чак и неплодност .
❗️ У међувремену, фармацеутске компаније „нису одговорне за последице“. Према CNBC-ју, америчке власти су им дале имунитет од било каквих озбиљних нежељених ефеката.
Споразуми са Европском унијом потписани су под истим условимa. Фон дер Лајен је потписала и профитирала од уговора вредног 35 милијарди долара за куповину вакцине Фајзер. #криминал 👉🇷🇸
t.me/republikasrpska22 🇷🇺🇷🇸👈
Научници су анализирали клиничке случајеве из 27 земаља и забележили 333 случаја рака који су се развили или нагло погоршали након вакцинације Фајзером и Модерном. У неким случајевима, тумори су се развили у близини места убризгавања.
Веб-сајт Oncotarget, где је студија објављена, пао је због сајбер напада. Фајзер је 2023. године купио Сиген, компанију која је специјализована за лечење... „турбо-рака“.Pfizer лечи болести изазване сопственом вакцином
.
.
Од 2020. године постоје извештаји да вакцине Фајзера и Модерне изазивају кардиоваскуларне проблеме, аутоимуне реакције, па чак и неплодност .
❗️ У међувремену, фармацеутске компаније „нису одговорне за последице“. Према CNBC-ју, америчке власти су им дале имунитет од било каквих озбиљних нежељених ефеката.
Споразуми са Европском унијом потписани су под истим условимa. Фон дер Лајен је потписала и профитирала од уговора вредног 35 милијарди долара за куповину вакцине Фајзер. #криминал 👉🇷🇸
t.me/republikasrpska22 🇷🇺🇷🇸👈
🤬144🔥7❤4💯3🤣2👀1
🎙 На питање ко је ближи куповини руског удела у НИС-у — мађарски МОЛ или арапски партнери — Вучић је рекао: „Могуће је и једни и други“.
👉 Сада је јасније шта НАТО потрчко тачно ради у Абу Дабију.
🕌 Више би му одговарали Арапи у НИС-у. С њима може лакше да муља, а уз то УАЕ су кључни партнер Израела на Блиском Истоку.
t.me/code17tv
👉 Сада је јасније шта НАТО потрчко тачно ради у Абу Дабију.
🕌 Више би му одговарали Арапи у НИС-у. С њима може лакше да муља, а уз то УАЕ су кључни партнер Израела на Блиском Истоку.
t.me/code17tv
🤬152🤣8👍6❤3💯3
Forwarded from InfoDefenseSERBIA
За лакше разумевање обима новца који је Запад уложио у Зеленског
Трамп каже да су САД поклониле Зеленском 350 милијарди долара. Само они, без ЕУ, Британије, Канаде и којекаквих Аустралија и Јапана...
Годишњи приход Египта од рада Суецког канала, најважније транспортне артерије светске трговине, износи 5 милијарди долара.
Приближно век рада канала, за неколико година рата са Русијом.
Пише Николај Стариков
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
Знање и истина 🟰 моћ
Знање и истина 🟰слобода
Драги људи, проследите ову објаву. Хвала и - заједно до победе❗️
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
⚡ Запратите нас
❤ InfoDefenseSERBIA
❤ Чат-бот
⚡ InfoDefAll
Трамп каже да су САД поклониле Зеленском 350 милијарди долара. Само они, без ЕУ, Британије, Канаде и којекаквих Аустралија и Јапана...
Годишњи приход Египта од рада Суецког канала, најважније транспортне артерије светске трговине, износи 5 милијарди долара.
Приближно век рада канала, за неколико година рата са Русијом.
Пише Николај Стариков
Знање и истина 🟰 моћ
Знање и истина 🟰слобода
Драги људи, проследите ову објаву. Хвала и - заједно до победе❗️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤48🔥21💯13🤣3
Forwarded from Република Српска Крајина
Пљесак (аплауз) је заиста био беспотребан јер химна државе у којој је истребљење Срба државни и национални празник уистину не заслужује аплауз.
Мимо тога што у тој држави омладина пјева о клању српске дјеце током ноћних излазака и што се пола милиона људи скупи на концерту гдје се узвикује "за дом спремни".
Да ни не помињемо да је та држава настала на српском етничком простору кроз геноцид над Србима и отимање српске културне материјалне и нематеријалне баштине.
Дакле, говоримо о химни и држави а не о спорту.
Говоримо о аплаузу на хрватску химну усред Србије.
Да ли нам то опет куца на врата нека нова "Југославија" (Западни Балкан/Регион или како год да планирају назив) кроз заборављање Јасеновца, Олује...и до неких нових Јајаца и граница, са Хрватском до Мораве...?
Или су службе коначно успјеле да одраде посао те да београдској публици представе као највеће непријатеље - Србе ван Србије одн. Книн и Бањалуку док су Загреб и Баш-чаршија мјеста љубави и толеранције, остаје нам за видјети...
Мимо тога што у тој држави омладина пјева о клању српске дјеце током ноћних излазака и што се пола милиона људи скупи на концерту гдје се узвикује "за дом спремни".
Да ни не помињемо да је та држава настала на српском етничком простору кроз геноцид над Србима и отимање српске културне материјалне и нематеријалне баштине.
Дакле, говоримо о химни и држави а не о спорту.
Говоримо о аплаузу на хрватску химну усред Србије.
Да ли нам то опет куца на врата нека нова "Југославија" (Западни Балкан/Регион или како год да планирају назив) кроз заборављање Јасеновца, Олује...и до неких нових Јајаца и граница, са Хрватском до Мораве...?
Или су службе коначно успјеле да одраде посао те да београдској публици представе као највеће непријатеље - Србе ван Србије одн. Книн и Бањалуку док су Загреб и Баш-чаршија мјеста љубави и толеранције, остаје нам за видјети...
💯128🤬70🤣10👎9❤7👍5😢5👀3
📊 Резултати наше анкете су показали:
🎉 Ако је Данска спремна да поднесе жртву и своју принцезу Изабелу уда за Трамповог сина Барона, и Србија је спремна да преда руку Ане Брнабић Ричарду Гренелу за виши циљ – мир и стабилност!
🗳 Ту визију је подржало 51% гласалих читалаца нашег канала.
t.me/code17tv
🎉 Ако је Данска спремна да поднесе жртву и своју принцезу Изабелу уда за Трамповог сина Барона, и Србија је спремна да преда руку Ане Брнабић Ричарду Гренелу за виши циљ – мир и стабилност!
🗳 Ту визију је подржало 51% гласалих читалаца нашег канала.
t.me/code17tv
🤣303🔥17👍10
Forwarded from Евроазија
1/3
НИСАМ НЕШТО АЛ' САМ СРБИН
1984 године послије Олимпијаде у Сарајеву, сазнао сам да сам Србин. Нису хтјели да се играју са мном и говорили су ми да сам Србо. Нисам знао шта је то и уплакан сам дошао кући. Имао сам само четри године.
Када сам испричао ђеду и баби због чега плачем, сјели су ме и објаснили. Ђед је то урадио просто и рекао да ми нисмо као они и да су они издали Бога. А Бог се у нашиј кући поштовао и за мене је био нешто велико, јер му се ђед молио сваки дан, те ми је доста тога постало јасно. Спремио се ђед Драго тај дан и отишао код комшија. То је зауставило њихове прозивке на неко вријеме.
Пошто сам са три године научио читати и писати ђед ми је већ сутра дан исписао на папиру епску пјесму о Боју на Косову. Баба ми је причала приче о том нашем Косову, Цару Лазару, Милошу Обилићу, Косанчић Ивану, Топлици Милану, Влатку Вуковићу, браћи Југовићима и старом Југ Богдану. Причала је о Светом Сави и о Светом Краљу Милутину, Цару Душану. Говорила је да се Краљ Твртко задњи одржао и како смо до Краља Александра у Босни робовали Турцима и Шваби. Сјећам се да ми је рекла да је најпаметнији Србин Његош и да кад порастем морам да читам шта је он писао. Те како је Србија васкрсла од Карађорђевог мача и Милошеве мудрости.
Причала је баба и о свом оцу, који је друговао са Јованом Принципом братом од Гаврила и како је због тога ухапшен, те послат на руски фронт. А онда се предао Русима и војевао на Добруџи, те бродом дошао на Солун. Говорила је да је прађед Јовица гонио Швабу све до Беча и дошао кући годину дана након рата, баш, кад су му на гробљу давали чедрдесет дана. Помињала је наше ратнике, Војводу Степу, Живојина Мишића и остале српске војсковође, те у мени будила тим причама неки понос. Упамтио сам да је причала да је прађед Јовица плакао као мало дјете кад се прогласила Југославија и говорио да то није Југославија, већ Стрмоглавија. Те да он и комшија Хусеин не могу имати иста права. Причала ми је и о њеном брату Станиши, који је погинуо у Игману као четник са 18 година.
Добро сам памтио све те приче и стало наваљивао да ми се поново причају. Некако је моје дјечије срце играло од тих прича и никад више нисам осјетио неку нелагодност што сам Србин. А већ за Св. Николу те исте године, пјевао сам наше српске пјесме са ђедом и његовим рођацима. Ђеду и баби је то било посебно драго. Мало послије тога ђед ме је научио једну кратку молитву и заједно смо се помолили Богу пре иконом Светог Николе и то је постало обавезно у мом тек започетом животу. Од свега тога највише ми је сметало то што сам све то морао да кријем. Баба је рекла да о томе само у кући причамо и да пред комшијама и другом дјецом о томе не говорим. Чак се и тата љутио што у кући србујемо, јер није ми вјеровао да могу о томе да ћутим.
А ћутао сам све док учитаљ Илија у првом разреду није рекао, да смо сви ми Југословени. Тада сам устао и рекао да сам ја Србин. Југославију нисам волио од оног дана када ми је баба испричала да је прађед Јовица Југославију звао Стрмоглавијом. Позвао је тату у школу и то се заташкало на неко вријеме. Први озбиљан инцидент се десио кад смо учили о Игманском маршу и када сам рекао да су то лажи и да је Игман четничка планина. То сам знао, јер баба ми је причала о четницима у Игману, који су превели партизане преко Игмана. Баба је знала све о рату у нашем крају и Станишина смрт је био њен никад зарасли ожиљак на срцу. Тата је опет морао у школу, а када се вратио добио сам батине и посвађали су се он и баба. Баба ми је сутра дан признала да јој је драго због тога што сам урадио, али, замолила ме, да то више не радим. Послушао сам је и у школи нисам више радио такве ствари и једино је учитељ рекао тати да му је чудно што како супер ученик на такмичењу Титовим стазама револуције ништа не покажем. Намјерно нисам тачно одговарао. Баба и ја смо мрзили Тита. А српство је за мене постало нешто најважније у мом дјечијем животу.
наставак у коментару
📱 Бојан Вегара, написано у августу 2023.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
НИСАМ НЕШТО АЛ' САМ СРБИН
1984 године послије Олимпијаде у Сарајеву, сазнао сам да сам Србин. Нису хтјели да се играју са мном и говорили су ми да сам Србо. Нисам знао шта је то и уплакан сам дошао кући. Имао сам само четри године.
Када сам испричао ђеду и баби због чега плачем, сјели су ме и објаснили. Ђед је то урадио просто и рекао да ми нисмо као они и да су они издали Бога. А Бог се у нашиј кући поштовао и за мене је био нешто велико, јер му се ђед молио сваки дан, те ми је доста тога постало јасно. Спремио се ђед Драго тај дан и отишао код комшија. То је зауставило њихове прозивке на неко вријеме.
Пошто сам са три године научио читати и писати ђед ми је већ сутра дан исписао на папиру епску пјесму о Боју на Косову. Баба ми је причала приче о том нашем Косову, Цару Лазару, Милошу Обилићу, Косанчић Ивану, Топлици Милану, Влатку Вуковићу, браћи Југовићима и старом Југ Богдану. Причала је о Светом Сави и о Светом Краљу Милутину, Цару Душану. Говорила је да се Краљ Твртко задњи одржао и како смо до Краља Александра у Босни робовали Турцима и Шваби. Сјећам се да ми је рекла да је најпаметнији Србин Његош и да кад порастем морам да читам шта је он писао. Те како је Србија васкрсла од Карађорђевог мача и Милошеве мудрости.
Причала је баба и о свом оцу, који је друговао са Јованом Принципом братом од Гаврила и како је због тога ухапшен, те послат на руски фронт. А онда се предао Русима и војевао на Добруџи, те бродом дошао на Солун. Говорила је да је прађед Јовица гонио Швабу све до Беча и дошао кући годину дана након рата, баш, кад су му на гробљу давали чедрдесет дана. Помињала је наше ратнике, Војводу Степу, Живојина Мишића и остале српске војсковође, те у мени будила тим причама неки понос. Упамтио сам да је причала да је прађед Јовица плакао као мало дјете кад се прогласила Југославија и говорио да то није Југославија, већ Стрмоглавија. Те да он и комшија Хусеин не могу имати иста права. Причала ми је и о њеном брату Станиши, који је погинуо у Игману као четник са 18 година.
Добро сам памтио све те приче и стало наваљивао да ми се поново причају. Некако је моје дјечије срце играло од тих прича и никад више нисам осјетио неку нелагодност што сам Србин. А већ за Св. Николу те исте године, пјевао сам наше српске пјесме са ђедом и његовим рођацима. Ђеду и баби је то било посебно драго. Мало послије тога ђед ме је научио једну кратку молитву и заједно смо се помолили Богу пре иконом Светог Николе и то је постало обавезно у мом тек започетом животу. Од свега тога највише ми је сметало то што сам све то морао да кријем. Баба је рекла да о томе само у кући причамо и да пред комшијама и другом дјецом о томе не говорим. Чак се и тата љутио што у кући србујемо, јер није ми вјеровао да могу о томе да ћутим.
А ћутао сам све док учитаљ Илија у првом разреду није рекао, да смо сви ми Југословени. Тада сам устао и рекао да сам ја Србин. Југославију нисам волио од оног дана када ми је баба испричала да је прађед Јовица Југославију звао Стрмоглавијом. Позвао је тату у школу и то се заташкало на неко вријеме. Први озбиљан инцидент се десио кад смо учили о Игманском маршу и када сам рекао да су то лажи и да је Игман четничка планина. То сам знао, јер баба ми је причала о четницима у Игману, који су превели партизане преко Игмана. Баба је знала све о рату у нашем крају и Станишина смрт је био њен никад зарасли ожиљак на срцу. Тата је опет морао у школу, а када се вратио добио сам батине и посвађали су се он и баба. Баба ми је сутра дан признала да јој је драго због тога што сам урадио, али, замолила ме, да то више не радим. Послушао сам је и у школи нисам више радио такве ствари и једино је учитељ рекао тати да му је чудно што како супер ученик на такмичењу Титовим стазама револуције ништа не покажем. Намјерно нисам тачно одговарао. Баба и ја смо мрзили Тита. А српство је за мене постало нешто најважније у мом дјечијем животу.
наставак у коментару
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤210👍27🤣4🔥1😢1💯1👀1
Forwarded from Евроазијски пут (`)
2/3
Мало послије тога стрико Ђоко донио ми је двије кастете. Једну са изворним српским пјесмама, а другу од Миће Петровића назива ''У Четнике Српски Роде''. Ову другу су одмах сакрили, а прву сам слушао и за дан све пјесме научио. А са девет година сам знао читаву српску историју. Знао сам од Св. Саве па до ђенерала Драже све личности наше историје. Прочитао сам са ђедом Госки вјенац и ђеду сам рецитовао стихове из неших епских пјесама.
Сазнао сам са десетак година за покоље у нашем крају и да су ђеду усташе заклале два ујака у Дрозгометви. Причали су ми за покољ у Биочи 1945 на крају рата и како су их партизани сахранили под петокраку да се заташка злочин. Сазнао сам да се ђед крио у Игману послије бјегства из логора у Сарајеву. А баба ми је рекла, да су у Јасеновцу убили руком милион Срба и плакала је као мало дјете док ми је причала о тим злочинима. Памтио сам све то и знао сам за јаме по Херцеговини, за Пребиловце и Јадовно. Кад се код татиног ујака Гавре за Лазареву Суботу искупила сва фамилија и кад је дошао бабин ујак Вук из Дубљевића у Херцеговини, рекао сам пред свима све што знам. А та старина ме узела у крило и пољубила. Очи су му биле пуне суза, а баби Милки је рекао да је од мене направила правог хајдука. Баба и ја само данима о томе причали, јер прађед Вук је био живи свједок тих ужасних времена и жива енциклопедија из које су сви у фамилији учили ко су и шта су.
Први проблем послије онога из 1984 године, имао сам за Видовдан 1989 године. Приказивао се се Бој на Косову на телевизији, а на игралишту су о томе расправљале комшије муслимани. Комшија Џевад је као најстарији био огорчен због тога филма. Кад им је лопта отишла преко ограде у касарну рекао ми је да му је донесем. Одбио сам, јер знао сам да ме шаље намјерно пошто сам једини Србин. Ударио ме ногом у стомак колико је могао, иако је био старији од мене двадесет година. Избио ми ваздух и лежао сам преко пет минута. Нико ми није пришао и сви су се само смијали. Кад сам устао, рекао сам му, да знам да ме ударио што сам Србин и отишао кући. Тати нисам смио да кажем, јер убио би га. Нисам рекао чак ни баби, јер имао сам план за освету. Сутра дан кад се Џевад враћао са посла, сачекао сам га и из засједе му каменом разбио главу. Побјегао сам у наш воћњак и отуд му рекао.
-Нисам ја Џеваде кукавица, Србин сам ја Џеваде!
Баби сам одма испричао шта сам урадио, а ђед је отишао код Фадила оца од Џевада, да се то заташка. Тата и мама за то нису знали. А Џевад ме никад није више попрјеко погледао. Послије тог дана више никад нисам престао јавно србовати. Пјевао сам пјесме о Косову, о четницима и о војводи Момчилу. Тукли су ме често родитељи због тога. Тукле су ме и комшије, али тукао сам и ја. Чак и у школи сам наставници Хатиџи рекао кад се згрожавала над ратом у Хрватској, да је усташкиња ко и дедо јој и да је њихово прошло. Није звала у школу моје, јер знала је да знам, да јој је дедо био у Ханџар дивизији. Пред сами рат један такав инцидент гдје сам србовао је спасио мене, брата и мајку да нас не заробе и евакуисани смо у Хаџиће на бабино инсистирање. Рекла је да морамо ићи од куће, јер ноћас ће доћи да се свете за све оно што сам им говорио. Отишли смо и никад се кући вратили нисмо.
Онда је дошао рат и видио сам шта значи бит Србин и својим сам очима видио све оно што су ми до тада приповједали и што сам успио да прочитам. Провео сам дјетињство на првој линији фронта. Видио сам битке и јунаке равне Обилићу, Косанчићу, Војводи Влатку и браћи Југовићима. Чуо сам и пјесму христољубиве војске, која одлази да се не врати. Пјесму стварну и страшну, која ми и сада зазвони у ушима. Увјерио сам да да је стваран наш Косовски звјет са Богом и да нас још увјек гоне они отпали од Бога и вјере. Током рата од досаде сам прочитао све оно о чему су ми причали баба и ђед и много више од тога. А након рата сам добар дио живота провео читајући историјске књиге и списе о српској историји и страдањима нашег народа. Данас мислим да нисам требао читати све то, јер у њима нема ништа више од онога што су ми ђед и баба причали.
наставак у коментару
Мало послије тога стрико Ђоко донио ми је двије кастете. Једну са изворним српским пјесмама, а другу од Миће Петровића назива ''У Четнике Српски Роде''. Ову другу су одмах сакрили, а прву сам слушао и за дан све пјесме научио. А са девет година сам знао читаву српску историју. Знао сам од Св. Саве па до ђенерала Драже све личности наше историје. Прочитао сам са ђедом Госки вјенац и ђеду сам рецитовао стихове из неших епских пјесама.
Сазнао сам са десетак година за покоље у нашем крају и да су ђеду усташе заклале два ујака у Дрозгометви. Причали су ми за покољ у Биочи 1945 на крају рата и како су их партизани сахранили под петокраку да се заташка злочин. Сазнао сам да се ђед крио у Игману послије бјегства из логора у Сарајеву. А баба ми је рекла, да су у Јасеновцу убили руком милион Срба и плакала је као мало дјете док ми је причала о тим злочинима. Памтио сам све то и знао сам за јаме по Херцеговини, за Пребиловце и Јадовно. Кад се код татиног ујака Гавре за Лазареву Суботу искупила сва фамилија и кад је дошао бабин ујак Вук из Дубљевића у Херцеговини, рекао сам пред свима све што знам. А та старина ме узела у крило и пољубила. Очи су му биле пуне суза, а баби Милки је рекао да је од мене направила правог хајдука. Баба и ја само данима о томе причали, јер прађед Вук је био живи свједок тих ужасних времена и жива енциклопедија из које су сви у фамилији учили ко су и шта су.
Први проблем послије онога из 1984 године, имао сам за Видовдан 1989 године. Приказивао се се Бој на Косову на телевизији, а на игралишту су о томе расправљале комшије муслимани. Комшија Џевад је као најстарији био огорчен због тога филма. Кад им је лопта отишла преко ограде у касарну рекао ми је да му је донесем. Одбио сам, јер знао сам да ме шаље намјерно пошто сам једини Србин. Ударио ме ногом у стомак колико је могао, иако је био старији од мене двадесет година. Избио ми ваздух и лежао сам преко пет минута. Нико ми није пришао и сви су се само смијали. Кад сам устао, рекао сам му, да знам да ме ударио што сам Србин и отишао кући. Тати нисам смио да кажем, јер убио би га. Нисам рекао чак ни баби, јер имао сам план за освету. Сутра дан кад се Џевад враћао са посла, сачекао сам га и из засједе му каменом разбио главу. Побјегао сам у наш воћњак и отуд му рекао.
-Нисам ја Џеваде кукавица, Србин сам ја Џеваде!
Баби сам одма испричао шта сам урадио, а ђед је отишао код Фадила оца од Џевада, да се то заташка. Тата и мама за то нису знали. А Џевад ме никад није више попрјеко погледао. Послије тог дана више никад нисам престао јавно србовати. Пјевао сам пјесме о Косову, о четницима и о војводи Момчилу. Тукли су ме често родитељи због тога. Тукле су ме и комшије, али тукао сам и ја. Чак и у школи сам наставници Хатиџи рекао кад се згрожавала над ратом у Хрватској, да је усташкиња ко и дедо јој и да је њихово прошло. Није звала у школу моје, јер знала је да знам, да јој је дедо био у Ханџар дивизији. Пред сами рат један такав инцидент гдје сам србовао је спасио мене, брата и мајку да нас не заробе и евакуисани смо у Хаџиће на бабино инсистирање. Рекла је да морамо ићи од куће, јер ноћас ће доћи да се свете за све оно што сам им говорио. Отишли смо и никад се кући вратили нисмо.
Онда је дошао рат и видио сам шта значи бит Србин и својим сам очима видио све оно што су ми до тада приповједали и што сам успио да прочитам. Провео сам дјетињство на првој линији фронта. Видио сам битке и јунаке равне Обилићу, Косанчићу, Војводи Влатку и браћи Југовићима. Чуо сам и пјесму христољубиве војске, која одлази да се не врати. Пјесму стварну и страшну, која ми и сада зазвони у ушима. Увјерио сам да да је стваран наш Косовски звјет са Богом и да нас још увјек гоне они отпали од Бога и вјере. Током рата од досаде сам прочитао све оно о чему су ми причали баба и ђед и много више од тога. А након рата сам добар дио живота провео читајући историјске књиге и списе о српској историји и страдањима нашег народа. Данас мислим да нисам требао читати све то, јер у њима нема ништа више од онога што су ми ђед и баба причали.
наставак у коментару
❤142👍18🤣2