Ово је била најтежа мисија у мојој каријери. За три недеље снимио сам филм и изгубио 9 кг. Да, јуришници ће само да се насмеју, али за новинара је ово озбиљан изазов. Морао сам да видим како се ослобађа Красноармејск/Покровск. У томе су били лични мотиви. На путу ка Покровску изгинуло је превише мојих пријатеља. На том жалосном списку је и ујак у другом колену, који је својим телом заштитио друга од пада дрона. Ако је наша војска ишла ка Красноармејску, зашто бих ја морао да седим у позадини?

Филм се зове „Пут ка Красноармејску“ јер је много теже доћи до тачке него је задржати. Извиђаче су од града делили километри бодљикаве жице, два противтенковска рова и стотине дронова који су патролирали у ваздуху. Уништене шумске засаде нису пружале никакву заштиту.

Опасно? Више него! Али ја сам се прикључио једној од група и ризиковао. У Великом отаџбинском рату за нас је ратовао генерал „Мраз“, сада је ту функцију преузео генерал „Магла“. Спасоносна измаглица сакрила нас је од непријатељских „птица“, и ми смо стигли до спасоносних зидина. На путу сам могао само да гледам како мање срећни војници остају иза нас.

У Красноармејску сам тражио смисао нашег напредовања. Нисмо могли целу годину да идемо ка том циљу само да бисмо ослободили празне зграде. Чим сам срео локалне становнике, све је добило смисао. Више од хиљаду људи са сузама у очима дочекало је руске војнике. Сви су нас чекали: и рудара, и баке, и свештеници. Упркос свим тешкоћама и бруталној пропаганди, они су направили свој избор. Сада ће живети у Русији. Баш њима посвећујем свој филм.

Филм можете погледати на платформама:

ВК видео
Рутубе
Сајт РИА Новости

Посебну захвалност желим да изразим извиђачима чувеног Велеса, који су ме све време штитили од дронова и артиљерије. Без вас и ваше храбрости ништа не би било могуће. Извор: Рибар