Ристо Ђого рођен је Света Три Јерарха, 12.2.1956. године у Калиновику а од друге године живота до почетка рата живио је у Сарајеву, гдје је завршио студиј журналистике.
Као студент радио је у омладинском листу ,,Наши дани“. По дипломирању
1978. године, прешао је на Радио-Сарајево, гдје је радио до 1992. године.
За петнаест година бављења новинарством Ђого је прошао све облике професионалног ангажмана, од послова новинара – сарадника, до водећег уредника и главног и одговорног уредника медија.
На Радио-Сарајеву Ђого је обављао функцију главног одговорног уредника Актуелно-информативног програма у вријеме када је управо информативни програм Радио-Сарајева због својег високог квалитета и изузетне професионалности доживио највећа признања у медијском простору бивше Југославије.
Категорије објективности, непристрасности и високе професионалности Ђого је задржао у континуитету од почетка избијања ратних сукоба на простору бивше Босне и Херцеговине.
Драстична одступања од такве уређивачке политике и слом свега онога што се називало објективним новинарством нагнали су Ђогу да напусти Радио-Сарајево и све своје потенцијале стави у службу успостављања равноправности и права на истину у информативном простору бивше Босне и Херцеговине и Југославије.
У историји медија, Ђого је оставио неизбрисив печат једног од утемељивача националних медија на просторима бивше Босне и Херцеговине, као један од првих новинара Српске новинске агенције и један од оснивача и уредника Српске радио-телевизије. Био је први предсједник Удружења новинара Републике Српске. Смрт га је затекла на дужности главног и одговорног уредника Телевизије Републике Српске. Својим професионалним и људским ангажовањем у одбрани егзистенцијалних интереса и права српског народа.
Ристо Ђого трагично је изгубио живот у ноћи између петка и суботе 9. и 10. септембра 1994 год. код хотела Видиковац у близини Зворника.
Ристо Ђого је оставио неизбрисив траг у укупним настојањима стварања српске државе на овим просторима.
Губитком Риста Ђоге најшири аудиторијум остао је без свог омиљеног уредника Дневника, а они који су с њим радили и сарађивали без изузетног колеге и пријатеља.

- Биографија преузета са Фејсбук странице Музеј стварања Републике Српске